АКУМИНКУМ

Тврђава са најлепшим свитањима на Дунаву

Акуминкум или Градина је античко утврђење и средњовековна тврђава која се налази на истакнутом лесном узвишењу трапезоидног облика на десној обали Дунава, код данашњег Старог Сланкамена. Наднета над самом обалом моћне реке и тешко оштећена зубом времена, руина некада импозантне тврђаве сада само симболично подсећа на значај који је ово место имало у прошлости. Сам назив Акуминкум је изворно келтска реч која се задржала и у римско доба, што указује на то да је келтски елемент на овом месту био веома заступљен. Данас, остаци ове тврђаве са једним од најлепших погледа на Дунав и пространу Бачку равницу имају статус споменика културе од великог значаја.

ГОРЕ: Мапа локалитета

ГОРЕ: Фрагмент куле на горњем платоу тврђаве

Систематским археолошким ископавањима од 1955–58. утврђено је да је Градина вишеслојно налазиште, чији најстарији слојеви припадају позном брозаном добу и насељу келтског племена Скордиска од кога су сачувани делови бедема и неких грађевина од трошног материјала. У периоду од 1. до 3. века, на основи келтског опидиума подигнуто је римско утврђење које је пратило конфигурацију терена. Наиме, римска освајања ових крајева почела су 146. године п. н. е. и трајала су све до 15 године наше ере када су Римљани успели да сломе Скордиске и овај део Подунавља прикључе Римској империји. Из најстаријег античког слоја пронађени су скромни остаци архитектуре зидани ломљеним каменом са блатом као везивним агрегатом, као и у техници сухозида, док се од покретних археолошких налаза јављају керамика, опека, имбрекси и тегуле.

ГОРЕ ЛЕВО: Остаци тврђаве уздижу се на лесном платоу изнад саме обале Дунава, а у подножју је данашњи Стари Сланкамен

ГОРЕ ДЕСНО: Поглед са тврђаве на цркву Светог Николе из 15. века

Током 2. и 3. века утврђење, као и грађевине унутар њега су обновљени солидно грађеним зидовима од притесаног камена у малтеру. Према печатима на опекама овде је била стационирана кохорта I Campanorum. Паралелно у подножју Градине развијало се цивилно насеље. Из утврђења, као и са ширег подручја данашњег Старог Сланкамена, потичу бројни налази римског новца, од Галијена до Јустинијана, као и камени споменици који се чувају у Археолошком музеју у Загребу. У 5. или 6. веку, за време велике сеобе народа, насеље је порушено од стране Гепида, Хуна или Авара. На то указују трагови паљевине између античког и средњовековног слоја, као и значајни трагови пустошења на римским бедемима и осталим грађевинама, па се претпоставља да је Акуминкум делио судбину других каструма у овом делу Лимеса.

ГОРЕ: Тврђава са најлепшим свитањима на Дунаву

На налазишту су на темељима античке откривени остаци средњовековне тврђаве, која се у изворима 1072. године помиње као Каструм Заланкемен (Сланкамен). Почетком 15. века утврда је била у поседу српских деспота Лазаревића и Бранковића. У то време у Сланкамену се налазио један од важнијих преписивачких центара. Турци су град заузели 1521. године, а затим се често помиње у Аустро-турским ратовима, поред осталог и као поприште битке код Сланкамена, 1691. године, у којој је аустријска војска под заповедништвом Лудвига Баденског победила турску војску.

ГОРЕ: Остаци турског хамама сачувани су у подруму винарије „Акуминкум“ у самом подножју тврђаве

Од града су остале рушевине Горње и Доње тврђаве из друге половине 15. века. На источном зиду сачуване су по једна правоугаона и полукружна кула. У непосредној околини тврђаве налазе се локалитети Хумка, Танацков салаш и Дугореп, на којима су констатовани културни слојеви од праисторије до средњег века. Испод саме тврђаве, у подруму винарије „Акуминкум“, некадашњег жупног дома, сачувани су остаци турског хамама из 16. века.