СОЛОТНИК

Град соли и злата

На источним обронцима планине Таре, у фантастичном природном окружењу националног парка, налазе се зидине мало познатог утврђења под именом Солотник. Претпоставља се да је подигнуто у средњем веку са циљем да осигурава оближњи каравански пут што је некада водио од Подриња ка Ужицу, као и да контролише долину у којој је смештено данашње село Солотуша. Локално становништво, међутим, верује да су ту некада били рудници соли и злата, а да је у њему столовао онај чија су била слана окна.

ГОРЕ: Мапа локалитета

ГОРЕ: Тврђава Солотник саграђена је на ивици клисуре Солотушке реке

Заправо, о овом утврђењу, знаном још као Кулина или Кулинград, нема помена у историјским изворима, па га је тешко прецизније датирати. Сматра се да га је градио непознати властелин негде у време пропасти српске деспотовине и заузимања Босне, али да је освојен и разорен пре завршетка радова. Пронађени делови оружја указују на то да је посада Солотника водила крваву битку против Османлија пре него што је утврда коначно пала. Током недавних археолошких ископавања, у близини средњовековног града, откривени су остаци предримских и касноантичких утврда, што упућује да је локалитет старији и значајнији него што се првобитно мислило, као и на временски континуитет живљења на овом простору. У својим радовима, Солотник помињу Милан Милићевић и Александар Дероко, али без подробнијих информација.

ГОРЕ: Панорама града Солотника

ГОРЕ ЛЕВО: Место где почиње стаза која води до тврђаве

ГОРЕ ДЕСНО: Поглед са Солотника на околне висове

Као бројна слична утврђења и Солотник је изграђен на тешко приступачном каменом одсеку који се стропоштава у дубине клисуре Солотушке реке, тако да му је са севера, запада и истока јако тешко прићи. Једини лакши прилаз је са југа, односно југоистока, који је осим дебљим зидовима, био брањен и сувим шанцем уклесаним у стену. Интересантно је да је утврда позиционирана испод планинског гребена којим је водио некадашњи каравански пут, па је самим тим са те стране била тешко брањива, што доводи у питање претпоставку о њеној правој сврси. Тунели пробијени у неколико нивоа у стенама литице, који су служили као осматрачнице, су такође неуобичајени. Заправо, стратешки положај тврђаве је такав да првенствено контролише долину дубоко испод ње, што сугерише да је управо ту било нешто важно што је требало бранити. Уколико су тачна локална предања о рудницима у Солотуши и околним селима, где се по легенди копало и злато, намена утврђења је била, пре свега, њихова заштита.

ГОРЕ: Северни део тврђаве гледа на долину у којој је село Солотуша

Тврђава има трапезоидну основу димензија 20 пута 30 метара, са капијама на источној и западној страни. У њу се улазило преко покретног дрвеног мостића који је водио до кружне куле, срушене у првој половини прошлог века, од које данас скоро да нема остатака. Бедеми су грађени од притесаног камена везаног кречним малтером са испуном од трпанца, дебљине од 1.20 до 1.70 метара, а максималне очуване висине око 4 метра. У унутрашњости утврђења постоје остаци вишеспратних објеката за становање, као и цистерна за воду кружног облика. У њеном средишту је бунар пречника око једног метра, изграђен слагањем камених плоча, без употребе везива, док је простор између бунара и зида цистерне био испуњен шљунком. У цистерни, чији су зидови некада били премазани глином, се сакупљала кишница, која се затим пречишћавала пролазећи кроз слој шљунка и напослетку сливала у бунар. На тај начин се обезбеђивала пијаћа вода у оквиру утврђења.

ГОРЕ: Мистерија обавија Солотник вековима. О тврђави, рудницима соли и закопаном благу и данас се у народу испредају многобројне приче

Приче о рудницима соли и злата, као и легенде о закопаном благу српског средњовековног велможе сакривеном негде на простору тврђаве, преносе се у народу са колена на колено. Верује се да су у Солотнику закопани кантар, вериге, казан и ћуп пун злата, што, нажалост, привлачи бројне трагаче за благом који уништавају и оно мало што је од града преостало. Испод тврђаве, на месту врела Солотушке реке, налази се новосаграђена црква посвећена Живоносном источнику Пресвете Богородице, као и обновљена воденица. До града постоји обележена стаза, што олакшава приступ туристима који посећују Национални парк Тара.