AНИНЕ

Житница Колубаре

Археолошко налазиште Анине налази се у атару лајковачког села Ћелије, на благој речној тераси окренутој ка реци Љиг, око километар узводно од њеног ушћа у Колубару. Овде су, на надморској висини од око 115 m, откривени остаци римске виле рустике саграђене крајем 3. и почетком 4. века нове ере. Уз вилу се налазило грандиозно пољопривредно имање које је служило за узгајање и складиштење пољопривредних добара, првенствено жита, за потребе римских војних логора и градова на Дунавском Лимесу. Откривени налази представљају најзначајније, највеће и најбоље очуване остатке руралне архитектуре из римског периода на територији западне Србије.

Иако се за локалитет зна од 1949. године, прва сондажна истраживања изведена су тек 2005. године. За непокретно културно добро Анине су проглашене 2013. године, након чега се приступило детаљним археолошким истраживањима која су још увек у току. Површина налазишта са заштићеном околином износи више од 30 ha, а оно по својим основним карактеристикама одговара систему великих имања са житницама. Током ископавања јасно су дефинисана два већа комплекса грађевина. Комплекс 1 чине пространа вила рустика (villa rusticae) са стамбеним простором власника (400 m2), економским блоком (450 m2), термалним купатилом (500 m2) и делом за смештај радне снаге, укупне површине преко 4000 m2. Ова вила је једна од највећих тог типа које су подигнуте на знатној удаљености од тадашњих градских центара, мада, један запис пронађен у оближњем лајковачком селу Јабучју пружа претпоставку да је овде ипак постојао до сада непознат муниципијум, односно град са развијеном локалном самоуправом.

ГОРЕ: Мапа локалитета

ГОРЕ: Вила рустика

Вила је издуженог правоугаоног облика са симетрично постављеним просторијама око дворишта са перистилом и велике централне просторије са апсидом са придодатим бочним просторијама. Зграда за становање са системом подног грејања, својим угловима je оријентисана према странама света. Дужина грађевине је око 40 m, тј. са просторијом са апсидом до 70 m. Апсида има потковичаст облик у основи, а са спољне стране ојачана је са четири пиластра. У резиденцијалном делу откривени су добро очувани остаци шест просторија. Грађевина је зидана од ломљеног и притесаног камена, ширине зидова 0,9 m, чија очувана висина износи од 0,75 до 1,5 m, мада се процењује да је централни део грађевине имао висину од око 8 m. Према остацима и начину градње може се закључити да је власник виле био изузетно богат човек, али скоро спартански скромних прохтева када је у питању њено дотеривање разним украсима и детаљима.

Горе лево: Апсида је са спољне стране ојачана са четири пиластра

Горе десно: Стамбени део виле рустике

Комплекс 2 чине две житнице (horeum) површине од по 1000 m2, некропола са меморијом, велики број мањих грађевинских целина са економским објектима, као и остаци античке комуникације, који се протежу у линији од око 2000 m дуж десне обале река Љиг и Колубаре, на међусобној удаљености од 100 до 400 m. Огромни капацитети за складиштење житарица указују на велики значај овог поседа у подунавским провинцијама и на његову улогу у сакупљању резерви жита са ширег подручја реке Колубаре за снабдевање римских војних логора и градова на дунавској граници. Наиме, једино велика и снажна пољопривредна добра у залеђу Лимеса могла су да произведу довољно хране за овај огромни устројени војни систем, и на тај начин омогуће римљанима да дуго одолевају нападима варвара. Према досадашњим сазнањима, у Анинама се налазио највећи сачуван комплекс тог типа у западној Србији. Одавде су, по свему судећи, реком Колубаром, која је у то време била пловна, житом снабдеване војне постаје на Сави, па и Сирмијум, који је у тетрархији био један од главних градова Римског царства.

ГОРЕ: Из године у годину све већи део локалитета израња из ораница

Током истраживања откривен је велики број налаза који сведоче о интензивном економском животу овог места у распону од 300. до 380. године, као и у време српске деспотовине током 15. века. Судећи по великој колекцији откривених новчића (преко 3000 примерака), који припадају распону од 241. до 383. године, изградњу виле на Анинама треба сместити у период од краја 3. века до прве деценије 4. века, односно, у период тетрархије. Поред богате колекције римског новца, пронађен је и велики број других покретних артефаката. Најбројнију групу налаза чине делови керамичких посуда и животињске кости, затим посуде од метала и печене земље. Алат и прибор који су употребљавани у свакодневним активностима и привређивању израђен је од гвожђа, док је већина фунционалних и украсних предмета коришћених у одевању појединца од бронзе, са ретким примерцима пресвученим танким слојем злата.

ГОРЕ: Вилу одликује једноставна, али елегантна геометрија зидова

Свој економски врхунац имање је доживело у време владавине цара Константина Великог (306—337) и његових наследника. У познијем периоду долази до стагнације, а затим постепеног осиромашења и одумирања пољопривредног добра. Читав комплекс запаљен је и опљачкан вероватно од стране Гота и њихових савезника после 380. године. Они су се кратко населили на овом простору користећи зидине виле за формирање својих станишта. Рушевине зграда у мањој мери су биле у употреби током 15. века за време Деспота Стефана. Када су се зграде коначно урушиле, на овом простору је формирано мање сеоско гробље током 17. и 18. века, а у непосредној близини су саграђени турски ханови за одмор путника (отуд и име Анине-Ханине).

Очуваност виле представља добру основу за конзервацију и презентацију овог простора јавности, у смислу једног позитивног историјског примера односа према земљорадњи, сеоској архитектури и организацији простора. Тиме би био добијен заокружен археолошки парк чију додатну вредност чине и други археолошки споменици општине Лајковац -римске виле у Јабучју, Скобаљу, Боговађи и Непричави.

Коришћени извори