БОВАН

Град соли

Средњовековно утврђење Бован или Јеринин град (моравички), налази се на северном ободу Алексиначке котлине, на месту где река Моравица гради истоимену клисуру. Тврђава је омогућавала преглед и заштиту важног војног и трговачког пута који је ишао дуж ове реке. Нема тачних података када је подигнута, али се сматра да је настала у раном средњем веку, највероватније на простору некадашњег римског каструма. Из првобитног имена града које гласи Болван, што на старословенском значи кип, може се претпоставити да је ту у доба старословенске вере постојао храм са статуом неког божанства.

ГОРЕ: Мапа локалитета

Стари град Болван уздиже се на излазу из Бованске клисуре

ГОРЕ: Поглед из птичије перспективе на остатке града и Бованску клисуру

ГОРЕ: На изласку из клисуре почиње плодна долина Мораве

Најстарији писани помен тврђаве је с краја 14. века, где у једној повељи из 1395. године, кнегиња Милица, тада већ монахиња Евгенија, заједно са синовима Стефаном и Вуком, одређује да се манастиру Св. Пантелејмона на Светој гори даје годишње 500 „крушаца“ соли из Бовна. Из тога се може закључити да је ту у време кнежевине и деспотовине Србије било главно складиште соли која је преко Браничева стизала из суседне Краљевине Угарске. Такође је записано да је у то време око утврде постојало варошко насеље са тргом на коме је цветала трговина и на коме су одржавани надалеко познати панађури (вашари).

Након тога, Бован се још помиње као погранична тврђава деспота Стефана Лазаревића (1389—1427) коју у пролеће 1413. године заузима Муса, син султана Бајазита. Познато је да су се браниоци града поплашили и предали га Муси без борбе. Године 1421., Бован се на кратко враћа у српски посед, када га је деспот Стефан повратио заједно са неколико оближњих српских градова. Са коначним падом српске деспотовине у османлијске руке, град бива напуштен и препуштен зубу времена. Међутим, сам стратешки положај Бовна је и касније био толико значајан да се и након разарања војске стационирају у његовој близини. Тако Јанко Хуњади током похода на југ Србије, 1443. године, свој логор подиже, како сам каже: преко пута срушеног Бовна.

Бованска клисура кроз коју тече река Моравица

ГОРЕ: Клисура реке Моравице испод остатака утврђеног града Бовна

Утврђење је било смештено на самом излазу из клисуре, на месту где река Моравица прави оштру окуку, али на свега 237 метара надморске висине. Мада висинска разлика између подножја и врха узвишења није велика, Бован је у потпуности доминирао својом околином. Град се простирао правцем север-југ и обухватао два врха каменитог брда Кулина. Његови градитељи су зналачки изабрали ово место и фортификацију прилагодили неравном и каменитом тлу. Са северне и источне стране Бован је био природно брањен реком, са запада стрмином брда, док је са јужне стране био вештачки суви шанац. На већем од два врха се налазио део града правоугаоне основе димензија 27 са 20 метара у чијем се југоисточном темену уздизала донжон кула. На другом врху се највероватније налазила кула која је бедемом била повезана са главним делом утврде. Материјал и начин изградње су карактеристични за средњовековни период: ломљени и сечени камен са кречним малтером уз употребу дрвених греда за постављање зидова. Од тврђаве се данас могу уочити растињем обрасли остаци камених бедема, бранич куле, као и основа главног дела града. У подножју брда, у непосредној близини савременог моста преко реке Моравице, налази се очуван средњевековни мост.

Коришћени извори

Љ. Васиљевић, Утврђење Бован, Фељтон: Археолошка истраживања крушевачког краја (36), Штампани недељник Град број 136, Крушевац, 3. децембар 2004, 22.
Александар Дероко, „Средњевековни градови у Србији, Црној Гори и Македонији“, Београд 1950 стр.109
Мирослав Жикић, Градишта Алексиначке општине, 2018

ГОРЕ: Остаци бранич куле

Из старих списа

„На изласку из клисуре, кад већ хоће да се рашири раван к Мозгову и к селу Бовану, на левој страни Моравице, стоје опет зидине од градића Болвана, који се, као и толики други, сасвим непутно приписује „Проклетој Јерини.“
Прича се још и данас да је Бован био, у старо време, вeлика варош и да се чак и сад у Стамболу пише Град Бован и Паланка Алексинац.
Бован је доиста био у старо време живо трговно место. Царица Милица са својим синовима, 1395, наређује, да се из Болвана сваке године по пет стотина крушаца соли даје манастиру Св. Пантелије у Св. Гори. Године пак 1413 опсео га је турски цар Мусија и принудио на предају.“

(Из књиге „Кнежевина Србија“, аутора Милана Ђ. Милићевића, издата 1876. године)

Залазак сунца код средњовековног града Бовна

Горе лево: Плодна поља Алексиначке котлине простиру се западно од Бованске клисуре

Горе десно: У пролеће ливаде ниже града прекривена су бокорима булки

Опис тврђаве

„На свршетку велике клисуре кроз коју се пробија пуна два часа Моравица, на вису с леве стране њене, одакле се отвара поглед на моравску раван, био је град Бован чувен и славан са богатсва својих становника и силе свога господара. Водећи од Дунава ка староме Нишу и даље Цариграду и на југ мору, главни је пут ударао управо на Бован. Он и учини те се уз град заснова и разви трг који се могаше мерити с првим трговима својега доба, тако да је био чувен и тамо где за град, више њега, и не знађаху.“

(из књиге Андре Гавриловића „Деспотова властела : роман из српске прошлости“)

Брдо Китица преко пута старог града Бовна

Горе лево: Брдо Китица на коме се некад налазила још једна тврђава

Горе десно: Испод некадашњег утврђења Љиљач формирано је акумулационо Бованско језеро

Легенда о деспотици Јерини

У Бованској клисури, која има стратешку важност због пута који кроз Сокобањску котлину води ка истоку Србије, осим града Бовна, налазила су се још два утврђења: једнo на брду Китица, са супротне стране реке, а другo на узвишењу Љиљач, у њеном централном делу. Народно предање каже да их је саградила деспотица Јерина и да је због ње над понором клисуре било разапето платно у виду висећег моста, како би лакше прелазила са куле на кулу.