ЧУКА (ГРАДИШТЕ)

Осматрачница Сићевачке клисуре

На истакнутом вису Чука, који се стрмо уздиже над почетним делом Сићевачке клисуре, налазе се остаци рановизантијске војне осматрачнице, илити спекулума, из доба цара Јустинијана. Ово утврђење, подигнуто у атару данашњег белопаланачког села Градиште, имало је улогу надзора улаза у Сићевачку клисуру, као и заштите регионалног пута који је у античко време водио њеним десним ободом. Нажалост, данас је од овог кастела остало веома мало видљивих трагова, док је траса старог пута запуштена и зарасла у коров.

ГОРЕ: Мапа локалитета

Сићевачка клисура виђена из села Градиште

ГОРЕ: Поглед са Чуке на Градишки кањон, најатрактивнији део Сићевачке клисуре

Из записа Прокопија из Цезареје, главног хроничара градитељских активности цара Јустинијана, познато је да су за време владавине овог ромејског василевса подигнута чак 32 нова и 8 обновљених утврђења у близини Наисуса, као и још 30 тврђава у околини Ремезијане, односно данашње Беле Паланке. Грађена у периоду од 530 до 552. године, ова утврђења су подизана ради заштите становништва од варварских упада и пљачки. Једно од њих био је и кастел код села Градишта, са функцијом да врши надзор и штити приступ Сићевачкој клисури.

Село Градиште налази се на ободу Сврљишких планина, са десне стране Нишаве, изнад њеног улаза у теснац Сићевачке клисуре. Смештено је на дну некадашњег језера из доба плиоцена, одакле је почело кањонско усецање Нишаве у језерски под. Управо овим потезом пролазио је у античко доба, али и касније, током средњег века, бочни друм кроз Сићевачку клисуру којим се могло проћи из Нишке у Белопаланачку котлину. Овај пут је чувао читав низ мањих утврђења, стратешки распоређених дуж његове трасе. Једно од њих је био и кастел на 551 m високом брду Чука, према чијим остацима (градини) је и читаво село названо Градиште.

ГОРЕ: Литице Градишког кањона

Рекогносцирањем терена од стране Археолошког Института 1981. године потврђено је постојање мањег утврђења на брежуљку Чука у југозападном, ободном делу села. Стране овог ћувика у односу на село су издигнуте свега десетак метара, док је његова југозападна литица, окренута почетку клисуре, висока око 150 m. Утврђење се уочава по конфигурацији терена и прилично је лоше очувано. Највероватније је било елипсоидне основе, димензија 20 х 30 m, и обухватало сам врх узвишења.

Трагајући за благом, илегални копачи су доста разровали и разнели овај локалитет. У мањим златарским ископима види се да је утврђење зидано ломљеним каменом везаним кречним малтером, као и да је коришћена опека античког формата, што се да закључити на основу налаза ситних уломака. Локалитет није подробније истраживан, а осим новчића из доба цара Јустинијана, као и оружја из раног средњег века, једва да има других значајнијих налаза. Треба напоменути да обредни камен, који се у недавно обновљеној сеоској црквици користи као свећњак, потиче са овог локалитета.

ГОРЕ: Панорама Сврљишких планина и Сићевачке клисуре

Планинари Ниша су Чуку прогласили за видиковац, јер се с њеног темена пружа прелеп поглед на Градишки кањон, врх Облик, гребен Сврљишких планина са 1267 m високим Плешом, као и само село Градиште. Од недавно, на овом месту су постављене дрвена платформа за посматрање околине и надстрешница са клупама, као део туристичке инфраструктуре Парка природе „Сићевачка клисура“.

Горе лево: Будни чувар клисуре

Горе десно: Видиковац код села Градиште

Коришћени извори

ГОРЕ: Смирај дана у Сићевачкој клисури

Парк природе „Сићевачка клисура“

Сићевачка клисура представља пробојницу реке Нишаве између јужних падина Сврљишких планина и Суве планине. Сићевачка клисура је заштићена као подручје изузетне биолошке разноврсности и станиште великог броја ендемичних, реликтних и ретких врста биљака, па се са правом може рећи да представља велики рефугијум биљних врста Србије и Балкана.

У морфолошком погледу, Сићевачка клисура представља једну од најимпресивнијих и највреднијих клисурастих и кањонских кречњачких долина у Србији. У оквиру клисуре издвајају се три морфолошке целине – Градишки кањон, Просечка клисура и Островичка котлина. Посебан печат њеном изгледу дају бројне пећине, поткапине, јаме и вртаче. Најатрактивнији и највреднији део клисуре je грандиозни Градишки кањон са тесно склопљеним странама, које највећим делом чине вертикалне, степенасто одсечене камене литице. Управо на овим недоступним стенама се гнезди један од последњих парова сурог орла (Aquila chrysaetos) у Србији.

Посебну вредност подручја Сићевачке клисуре чине бројни средњовековни манастири, цркве, црквишта, градине и утврђења, као и други вредни споменици и налазишта, међу којима су и делови чувеног римског пута Via militaris.