ЛЕДЕРАТА

Од Келта до Римљана

Остаци римског утврђења Ледерата, у народу познатог и као “Град”, налазе се на десној обали Дунава, на око километар низводно од данашег села Рам у општини Велико Градиште. Саграђено је крајем 1. века н. е, у оквирима старијег келтског утврђења, на каменито-песковитом платоу који се скоро вертикално уздиже изнад реке. Ледерата је била један од највећих ауксилијарних (помоћних) кастела на овом делу Дунавског лимеса. Њен изузетно повољан стратешки положај на месту где моћни Дунав постаје миран и питом, условио је основну функцију утврђења – заштиту прелаза преко реке. Претпоставља се да је у време Првог дачког рата, један део Трајанових трупа баш овде прешао преко понтонског моста на непријатељску територију.

Каструм Ледерата првобитно је обухватао површину од око 200 пута 145 метара, са квадратним дефанзивним кулама на угловима и капијама, опасану ровом чији се остаци и данас назиру на терену. У доба раног Царства, имао је значајну улогу, међутим, са промењеном политичком ситуацијом у другој половини 2. и током 3. века, прилично је запуштен. Тако је у време Диоклецијанових војних реформи редукован на мање унутрашње утврђење типа quadriburgium, приближних димензија 50 пута 50 метара, које је подигнуто у североисточном углу старог утврђења. У 6. веку, Јустинијановом обновом Лимеса, Ледерата поново добија на значају. Бедеми старог трајановог утврђења уклопљени су у ново утврђење са кружним кулама на угловима и капијама и двоструким бедемом на јужној страни, где је био главни улаз. О томе говори и Прокопије y свом делу „De aedeficis”, где стоји: „ . . .наш цар je преправи y велик и необично утврђен кастел.”

ГОРЕ: Мапа локалитета

Завршетак канала Дунав-Тиса-Дунав преко пута тврђаве Ледерата

ГОРЕ: Поглед са Ледерате на некадашњу реку Караш, а садашњи канал Дунав-Тиса-Дунав

Судећи према конфигурацији терена, вероватно je са јужне и западне стране каструма постојало цивилно насеље. На основу налаза костију, керамике и другог материјала, претпоставља ce да се на оближњем потезу „Јеврејско гробљe” налазила некропола, која је данас уништена. Након 6. века, нема више никаквих писаних података о Ледерати.

Сондажна ископавања заштитног карактера обављана су 80-тих година, а конзерваторске интервенције вршене су на две очуване куле quadriburgiuma и на једној кули утврђења из 6. века. Ледерата је 1987. године уписана у централни регистар као споменик културе од великог значаја.

Коришћени извори

Римски каструм Ледерата
Римски каструм Ледерата

Горе: ЛЕВО: Остаци квадратне куле  ДЕСНО: Остаци кружне куле из 6. века

Дунавски лимес

Дунавски лимес је у римско доба била утврђена граница уз реку Дунав, која је у раздобљу од 1. до 6. века чувала царство од напада варварских племена са севера. Лимес се протезао дуж читавог тока Дунава, од Баварске до Црног мора, у дужини од 2000 килиметара. Мочварне и разуђене обале Дунава биле су обезбеђене са 12 легионарских утврђења, више од 200 помоћних утврђења и стотина надзорних торњева. Управо једно од таквих помоћних утврђења била је и Ледерата. 

Римски каструм Ледерата

ГОРЕ: Поглед са келтског светилишта на Дунав

Друга тврђава

Насупрот Раму, на северној, односно банатској страни, налазили су ce остаци још једног утврђења. Оно je било смештено на острву Сапаја, коje je данас потопљено акумулационим језером ХЕ Ђердап I, a делимично je уништено и каналом Дунав—Тиса—Дунав. У изворима ce и оно помиње као Ледерата. Мештани тврде да су ce на овом месту при ниском водостају Дунава, пре изградње хидроелектране, могли видети остаци моста који je водио на другу обалу реке, a које помињу и ранији путописци. Очигледно je да су утврђења на левој и десној обали подигнута као мостобран, односно изграђена са циљем да штите прелаз преко Дунава y Дакију.

Римски каструм Ледерата

ГОРЕ: Остаци бедема

Трајанов понтонски мост

Током Првог дачког рата који је вођен од 101. до 102. године н.е, римски император Трајан је низводно од Ледерате саградио понтонски мост преко Дунава. Овај мост који се ослањао на чамце, омогућио је “десантни” прелазак римске војске на другу обалу. Археолози су пронашли почетне стубове за које је био везан, док једна гравура на Трајановом стубу у Риму приказује како је мост тачно изгледао у време када су га прелазиле легије императора, као и каструм Ледерату у коме су трупе биле стациониране.

Келтско светилиште
Келтско светилиште

ГОРЕ ЛЕВО И ДЕСНО: Камени жртвеници келтског светилишта на врху оближњег брда

Келтско светилиште

Крајем четвртог века старе ере Келти су прешли Дунав код Рама и преко пута ушћа реке Караш подигли велико војно земљано утврђење – такозвани “Опидум”. На оближњем брду, са кога се пружа поглед на све четири стране света и до 200 километара удаљености, недавно су пронађени остаци древног келтског светилишта. На овом изузетном месту, са кога је било могуће неометано пратити путању сунца и других небеских тела, Келти праве удубљења у природним остењацима и приносе жртве боговима. На светилишту се и данас виде остаци двадесетак жртвених конструкција где су се обављали крвави верски обреди. Посебно је интересантно напоменути да се на једном од њих налазе остаци келтских руна, чије значење тек треба одгонетнути.

Галерија фотографија

Истражите оближње тврђаве

Тврђава Рам

Рам

Рам

Тврђава Голубачки град

Голубац

Голубац

Подели са другима