МАНАСТИР МАНАСИЈА

Бисер Моравске школе

Утврђени манастир Манасија, задужбина и маузолеј деспота Стефана Лазаревића, налази се у клисури реке Ресаве, у непосредној близини Деспотовца. У средњовековним летописима помиње се искључиво под именом Ресава, док је назив Манасија новијег датума. Манастирски комплекс подигнут је почетком 15. века, а чине га црква посвећена Светој Тројици, велика трпезарија и моћна тврђава са 11 кула, која представља најизразитије утврђење једног српског средњовековног манастира. Познат је и као седиште “Ресавске школе”, чувене преписивачке радионице у којој су се окупљали учени монаси, писци и преводиоци, због чега је представљао симбол духовности и просвећености и после пада Деспотовине. Данас се манастир Манасија сматра за најистакнутији пример такозване Моравске архитектонске школе и уједно представља један од најзначајнијих споменика српске средњовековне културе уопште.

Манастир је подигао деспот Стефан Лазаревић, син кнеза Лазара Хребељановића, чије су мошти сахрањене у јужном делу цркве, испод беле мермерне плоче. Након битке код Ангоре и обнове Београда, деспот Стефан је сву своју пажњу посветио подизању манастира Манасије (Ресаве). За реализацију овог сложеног градитељског подухвата Стефан је сабрао врсне неимаре и уметнике које је довео из далеких области. Зидање је трајало више од десет година, од 1406./1407. до 1418. године. Овако дуг период изградње директна је последица нестабилних односа са Турцима, због чега је повремено долазило до обуставе радова.

ГОРЕ: Мапа локалитета

Манастир Манасија са утврђењем

ГОРЕ: Утврђени манастир Манасија налази се у клисури реке Ресаве, по којој је првобитно и добио име

Одмах након завршетка градње, Манасија постаје културни центар Деспотовине. У оквиру манастира формирана је такозвана Ресавска школа, центар за превођење и преписивање књига, по чијим се правилима радило и у другим манастирима, укључујући Љубостињу, Хиландар, Пећку патријаршију и Дечане. Један од главних руководилаца Ресавске школе био је Константин Философ, који је израдио правила новог правописа. Преписи и преводи Ресавске школе сматрали су се узорима по којима се све до 18. века мерио квалитет рукописа. Сам деспот Стефан био је веома образован, доста је читао, а бавио се и писањем. У манастиру је оформио и велику библиотеку са преко 20.000 књига у рукопису.

Монашки живот се несметано одвијао све до 1439. године. Том приликом Ресава је потпала под турску власт, али је већ 1444. враћена, након што је султан Мурат II повукао своју војску из Србије. Прво разарање манастир је претрпео 1456. године приликом турског похода на Београд, када је делимично изгорео. У турске руке трајно пада маја 1458. године, када га заузима Махмуд-Паша заједно са градовима Вишесавом, Жрновом, Белом Стеном, и Голупцем.

Манастир Манасија са утврђењем

ГОРЕ: Поглед из правца манастира ка излазу из клисуре, где се данас налази градић Деспотовац

Турци су држали Манасију као и сваки други град, па је у њој седео један старешина са неколико војника. И поред тога, у манастиру је несметано текао монашки живот све до 1574. године, када је стигло наређење да се црквена звона претопе и од њих начине топови. Од тада па све до Првог српског устанка, података о манастиру Ресави готово и да нема, изузев неколико помена из времена аустријске окупације Србије од 1718. до 1739. године.

Током вишевековне турске владавине, Манасија је рушена и пустошена много пута. Остало је забележено да је страдала 1439., 1456., 1476. и 1734., али је и обнављана 1735., 1806., 1810., 1844. и 1856. године. Са цркве је био скинут оловни кров, па је више од једног века њена унутрашњост била директно изложена атмосферским утицајима, услед чега је већи део фресака неповратно пропао. И поред знатних оштећења, живопис Манасије спада у ред највећих домета средњовековног сликарства. Приликом једне експлозије у 18. веку тешко је оштећена припрата цркве, па је данашња већим делом накнадно дозидана. У њој је ипак сачуван оригинални под у мозаику, који је рађен од крупног разнобојног камена.

Манастир Манасија са утврђењем

ГОРЕ: Западно прочеље утврђења на коме је већа концентрација одбрамбених кула

Утврђење манастира Манасија је саграђено у циљу одбане манастирског насеља и спада у врхунска остварења српске војне архитектуре касног средњег века. Манастир опасују бедеми са једанаест истурених кула, од којих је највећа донжон кула, позната и као Деспотова кула. Куле се налазе на неједнаком растојању, с тим да су гушће распоређене на западној страни око улаза у утврђење, одакле се због конфигурације терена могао очекивати најјачи напад. Све куле су повезане шетном стазом која иде по врху бедема. Једино је донжон кула изузетак, јер се у њу не може ући са бедема, већ преко степеница које су у случају опасности могле бити уклоњене. Одбрамбени зидови били су високи 12 m, а широки око 3,2 m. На сваком бедему биле су две или три машикуле (истурени испусти на горњем делу бедема кроз које се сипало врело уље, бацало камење и сл.). Око читавог утврђења подигнут је још један, спољни одбрамбени зид, на удаљености од два метра од унутрашњих бедема, чиме се добијала двостепеност, а самим тим и већа ефикасност одбране. Овакав систем градње зачет је у Крушевцу, примењен у Београду, дошао до пуног изражаја у Манасији, да би се после појавио и у Смедереву.

Манастир Манасија са утврђењем
Манастир Манасија са утврђењем

Горе лево: Карактеристично обележје манастирског утврђења представљају одбрамбени балкони или машикуле

Горе десно: Са четвртог спрата кула излазило се на шетну стазу која се налазила на врху одбрамбеног зида

Куле су по својим архитектонским решењима истоветне, а разликују се само у основи. Две куле у угловима су у пресеку неправилни шестоугаоници, док остале имају облик издуженог четвороугла. Куле су биле подељене на спратове, тако да је свака имала приземље и шест спратова. Са четвртог спрата могло се изаћи на шетну стазу бедема. Изузимајући донжон, све куле су биле отворене ка манастирском дворишту. На шестоугаоним кулама било је по пет, а на четвороугаоним по шест истурених машикула. Рачунајући и машикуле на бедемима, укупан број ових испуста на читавом утврђењу био је 104. Иако су куле биле покривене дрвеним кровом са оловним лимом, служиле су искључиво за одбрану, а не и за смештај посаде.

Манастир Манасија са утврђењем
Манастир Манасија са утврђењем

Горе лево: Спољашњи олтарски простор цркве Св. Тројице чине три апсиде полигоналног облика

Горе десно: Импозантна Деспотова кула је била последња линија одбране утврђења

Деспотова кула се по свом облику издваја од осталих кула и сматра се најбољим фортификационим решењем донжона у средњовековној Србији. У основи је квадратног облика, дужине страница око 14,5 m. Укупна површина куле која има седам етажа, односно приземље, пет спратова и шетну стазу на врху, је 360 m². Најнижи ниво је служио највероватније као цистерна или силос. Имала је један улаз, а на петој етажи се налазило 19 машикула.

Око самог утврђења налазио се ров који је био широк око 17 m и он се спуштао све до Малог града. Мали град је био истурени део тврђаве величине 20х60 m у североисточном делу манастира који је служио за смештај браниоца. Улаз у утврђење смештен је на западном зиду између две куле. До њега се стизало дрвеним мостом који је прелазио преко рова и који данас није сачуван.

Манастир Манасија са утврђењем
Манастир Манасија са утврђењем

Горе лево: Улаз и прозори манастирске трпезарије

Горе десно: Петокуполна црква Св. Тројице грађена је у моравском стилу

Црква Св. Тројице је петокуполна триконхална грађевина са основом развијеног уписаног крста и припратом. Обликом основе припада споменицима моравског стила, док се у обради фасада враћа немањићким традицијама камене оплате владарских гробних цркава. Фрескопис цркве, који је завршен 1418., веома је оштећен у наосу, а само у фрагментима сачуван у припрати.

Од очуваних фресака најпознатија је криторска композиција на западном зиду главног дела цркве на којој деспот Стефан, приказан у владарским одорама и инсигнијама, држи у једној руци повељу а у другој модел манастира. Од осталих фресака треба поменути величанствене ликове светих ратника у певницама, у чијим горњим зонама су насликане сцене из живота Господа Исуса Христа и приче из Јеванђеља. У главном кубету су представљени старозаветни пророци, а на стубовима су добро очувани медаљони са попрсјима светитеља, међу којима се истичу прикази Св. арханђела Михаила и Св. Петра Александријског. У олтару је насликано Причешће апостола и Поворка светих отаца, међу којима је и први српски архиепископ – Свети Сава.

Манастир Манасија са утврђењем
Манастир Манасија са утврђењем

Горе лево: Црква Св. Тројице представља централни објекат унутар манастирског насеља

Горе десно: Поглед на цркву из улаза у трпезарију

Јужно од цркве налази се трпезарија или такозване „школа“, која представља најбоље очувану грађевину првобитног манастирског насеља. То је била правоугаона грађевина димензија 32×17 m са две етаже, између којих је била дрвена међуспратна конструкција. Приземље је служило као остава за смештај намирница и хране, док се на спрату налазила просторија за обедовање, која је могла да прими између 250 и 300 особа. Постоји мишљење да су се на спрату заправо налазили скрипторијум Ресавске школе и библиотека. У оквиру манастирског комплекса постојале су и друге грађевине потребне за живот монашке заједнице, као што су келије, оставе, радионице и болница, о којима данас сведоче само остаци зидова. Оне су већим делом биле изграђене од дрвета, па су због тога временом пропале. Последње деценије прошлог века започети су обимни вишегодишњи радови на потпуној обнови манастирског утврђења, који су и даље у току.

Коришћени извори

Манастир Манасија са утврђењем

ГОРЕ: Река Ресава протиче непосредно испод манастирских бедема

Из старих списа

“Тражећи осаму и тишину, где би за живота могао непомућено гранати мисли своје о земљи и народу своме, он (деспот Стефан) је изабрао место у Ресави, крај реке тога имена, и 1407 године отпочео ту зидати дивотну цркву Светој Тројици, па ју је оградио тврдим градом са дванаест кула, међу којима је она што се зове „Деспотова Кула“ и данас необично висока.
Црква је дугачка 16 хвата, 4 стопе, и 9 палаца, а широка 8 хвата, 5 стопа, и 6 палаца. Главно кубе над амвоном држе изнутра четири висока ступа.
Црква је била живописана тако лепо да ce то причало као какво чудо у свој земљи српској. Деспот је чак у грчке острве слао људе те куповао утвари и украсе за ову своју задужбину. Књигама, утварима, и свакојаким богаством Манасија је била претекла и највеће лавре у Светој Гори. У самој цркви, Деспот je био нaчинио гробницу за вечни санак праху своме.
Кад је све било готово, Деспот зовне српског патријарха, Кирила, са целим сабором српеких владика, игумана, и других часних људа, те на Св. Тројице освете богомољу.
После тога сабирао је тамо учене људе, пустињике, и духовнике, који су се бавили мишљу и послом. С њима је он најволео разговарати се, и заједнички боравити. Ти су људи ту писали књиге за цркве, за манастире, и учионице народне онога доба. И сам се Стеван бавио тим радом, и с врло великим успехом.”

(Из књиге “Кнежевина Србија”, аутора Милана Ђ. Милићевића, издата 1876. године)

Галерија фотографија

Истражите оближње тврђаве

Средњовековни град Ждрело

Ждрело

Ждрело

Манастир Раваница са утврђењем

Манастир Раваница

Манастир Раваница

Подели са другима