ШАБАЧКА ТВРЂАВА

Савски пробијач бока

Шабачка тврђава се налази на десној обали Саве, у непосредној близини данашњег града Шапца. Тврђаву су подигли Турци у другој половини 15. века у сврху одбране Мачве од напада угарске војске, користећи је, осим тога, као базу за упаде у северне крајеве и контролу саобраћаја Савом. Будући да се налазила на позицији где су се у прошлости укрштали путеви за Босну, Београд, Срем и Подриње, Шабачка тврђава је често прелазила из руке Турака у руке Угара и Аустријанаца и обратно, да би Србима коначно припала 1876. године. Током свог трајања тврђава је више пута рушена и дограђивана, а након опсежних археолошких истраживања и обнове 2004. године, постала је место одржавања културних манифестација и једно од омиљених излетишта Шапчана.

Сматра се да је тврђава подигнута на месту некадашњег трга у српској средњовековној насеобини Заслон или Сава, на коме су дубровачки трговци продавали своју робу. Први писани помен Заслона је из 1454. године, а последњи из 1562. године. Након турских освајања и изградње Шабачке тврђаве, стари назив се све више губио, а преовладавао је нови – Шабац, настао могуће по имену реке којим се тада означавају и град и варош. Године 1470/71. султан Мехмед II Освајач подиже утврђење на Сави, користећи заузетост ратовањем угарског краља Матије Корвина у Чешкој. Првобитну утврду од дрвета и земље изградио је Иса-бег Исаковић, по архитектонском обрасцу који је употребљен приликом градње Земунског града, као и тврђаве Фетислам у Кладову. Утврђење је названо Бугурделен (Böğürdelen), што се може превести као пробијач слабине, односно бока. Тиме је јасно приказана његова улога да напада по страни у односу на главни правац дејстава који је ишао преко Београда. На овом месту је несумњиво још у средњем веку постојала скела за прелаз на сремску обалу, међутим, након изградње тврђаве, овај прелаз убрзо постаје најважнија веза са северним крајевима.

ГОРЕ: Мапа локалитета

ГОРЕ: Не много велика по димензијама, али снажних и високих бедема, тврђава је добила име Бугурделен (онај који удара са бока)

У почетку, утврђење је служило Турцима као база за упаде у крајеве преко Саве и као зимовник за војску. Временом, тврђава је добијала на значају као једино утврђење на десној обали Саве, на њеном току од ушћа Дрине до Београда. Због свог стратешког положаја, око ње су се водиле многе борбе, најпре између Турске и Угарске, а касније између Турске и Аустрије. Већ 1476. године, по повратку са чешког бојишта, утврђење напада и заузима краљ Матија Корвин, уз помоћ српског деспота Вука Гргуревића-Змај Огњеног Вука. Након освајања, угарске власти су у тврђаву сместиле посаду састављену од стотинак Срба шајкаша који су је бранили све до 1521. године, када ју је покорио султан Сулејман Величанствени приликом свог похода на Београд. Непосредно након освајања уследила је и прва велика преправка града, када су земљано-палисадне фортификације замењене зиданим бедемима и кулама, а сама тврђава је добила облик сличан данашњем.

Горе лево: Лучна капија поред југоисточне куле

Горе десно: Део западног бедема

У склопу Великог Бечког рата (1683 – 1699), аустријска војска је 1688. године заузела Шабац и тврђаву, из које су се Турци повукли без борбе. Већ 1690. године Турци поново преузимају град и држе га све до 1717. године, када је код Шапца вођена крвава битка између Аустријанаца и Турака, након које је утврђење Пожаревачким миром припало Аустрији.

У време аустријске окупације, од 1717-1739. године, тврђава је знатно преправљена и проширена доградњом спољних фортификација. Аустријска управа повољно је утицала на досељавање српског становништва, развој привреде, као и стварање новог барокног Шапца. Београдским миром 1739. године Шабац је враћен Турцима, пошто су му најпре порушени бедеми.

Године 1788. је отет од Турака, када је главном аустријском опсадном војском управљао лично цар Јосиф II, који је затим наредио да се Шабац оправи и утврди. Међутим, већ 1791. године, након склапања Свиштовског мира, поново је враћен у руке Турцима.

Српска застава се на Шабачкој тврђави први пут завијорила током Првог српског устанка. Срби су освојили Шабац 1807, када се нарочито истакао ваљевски војвода Јаков Ненадовић, и држали га све до 1813. године. Након Другог српског устанка Турци су морали да деле власт са представницима српског народа, да би град мирно предали и коначно напустили 1867. године.

ГОРЕ: Кроз историју тврђава је добијала различите називе, тако да су је звали Заслон, Кула и Сава.

Првобитни град са спољном и унутрашњом вароши, као и утврђење са девет кула, био је изграђен на вештачком острву. Ровови испуњени водом, повезани међусобно као и са главним током Саве, одвајали су сваки појединачни део града. За разлику од осталих сличних грађевина, у зидинама Шабачке тврђаве није било камена. Бедеми су са две стране били исплетени од шибља које је било причвршћено уз храстове стубове, а затим је унутрашњост испуњавана и набијена земљом. На тако издигнутим зидовима подигнуто је дрвено палисадно браниште. Тврђава је имала девет дрвених кула, од којих је осам стајало уз бедеме, а девета се налазила у средини тврђаве. Ради веће стабилности све куле су биле до врха испуњене земљом, док је Турска посада живела у земуницама које су биле добро заштићене од топовске ватре.

Прва реконструкција тврђаве уследила је након турског освајања 1521. године. Тада се зида ојачана четвороугаона тврђава од камена и опеке, са кулама кружне основе на угловима. Око тврђаве се налазио дубок и широк ров испуњен савском водом, а изграђено је и ратно пристаниште.

Горе лево: Источни бедем Шабачке тврђаве

Горе десно: Крилати становници зидина

У првим деценијама 18. века Аустријанци врше преправке прилагођавајући тврђаву савременим фортификационим захтевима. Презиђују се зидови града који уоквирују унутрашњи простор неправилне четвороугаоне основе, нова лучна капија малих димензија усеца се непосредно уз југоисточну кулу, а уз бедем према Сави озидано је седам лучних просторија. Основа тог аустријског плана, а делимично и остаци радова на самој тврђави, сачувани су и до данас.

Средином прошлог века, Александар Дероко је констатовао да је опстала само јужна половина тврђаве са две округле куле и бедемом, пошто је северну половину однела Сава. Данас, обновљена тврђава има приближно квадратну основу страница 60 m, са по једном кружном кулом спољног пречника од 10 m у сваком углу, изузев североисточне која има трапезасту основу. Бедеми су дебљине 2,5 m а њихова висина је 7 и 8 m.

Коришћени извори:

ГОРЕ: Шабачка тврђава је у 16, 17. и 18. веку била једна од најважнијих у овом делу Европе

Порекло назива Шабац

„Име Шабац први је забележио Антонио Бонфини, угарски дворски историчар с краја 15. века, сматрајући да је та реч турског порекла и да значи нешто чудесно лепо. Турски историчари сматрају да је реч Шабац српска творевина, настала од надимка Иса-бега Исаковића кога су звали Шабан. Највероватније је, ипак, да је име места изведено из имена реке на којој је подигнут (Sabbas, Savacium, Savas).“

ГОРЕ: Разрушена југозападна кула тврђаве

Из старих списа

У писму егерског бискупа Габријела папи Сиксту IV (1471-1484.) дат је детаљан опис првог освајања Шабачке тврђаве од стране Угара 1476. године:

„Прошлих дана обавестио сам вашу светост о напредовању ове војске, а и о тешком и мучном заузимању тврдога града Шапца, и шта се коначно од тога може очекивати. После је краљ, како се Божјој милости допало, 15. овог месеца исту тврђаву предајом задобио. Није је хтео јуришем заузети, јер је Турака у њој затворених било још 700, самих храбрих људи, а с њима 160 жена, све одушевљено за бој, те би је краљ могао освојити једино с великим губитком наших војника. И како нам уходе јављају, врховни је паша Турака заједно с истим Алибегом журио да им стигне у помоћ. Али су Турци сами изашли из утврде те су покорно молећи и руке краљеве љубећи све клечећи краљу заклињали за вечиту службу. Ушли смо у тврђаву, која је зачудо вештачки саграђена. Затекли смо у њој врло много сужњева, које смо на слободу пустили. Од краљевих војника погинуло је за опсаде више од две стотине. Многи су рањени, па леже по шаторима и на лађама; неки од њих ће једва преболети.“

Извор Пројекат Растко

ГОРЕ: Шабачка тврђава је проглашена за споменик културе од великог значаја.

Предаја Шабачког града

Предајом Шабачког града, 22. априла 1867. године, означен је крај више од три века дуге владавине османског царства на простору Шапца и његове околине. Тог датума, последњи представници османске војне управе, предали су град пешадијском капетану српске војске, Лазару Цукићу, који је известио: „ … Турска војска у 10 сати кренула се. Све је на миру свршено“.