ТРЕСКА

Град или осматрачница?

Утврђење на брду које народ зове Треска, односно Тријеска како стоји на картама, налази се у атару села Јабланица, 5 km југоисточно од Горњег Милановца. Саграђено је на тешко приступачном, стеновитом узвишењу, на месту где се састају Јабланички поток и Грабовичка речица. На основу резултата археолошких истраживања, утврђено је да потиче с краја 14. или почетка 15. века. Од утврђења су данас опстали само темељи, а претпоставља се да је имало функцију контроле путева који су од Рудника водили ка истоку и југу. Према неким ауторима ово је заправо средњовековни град Неваде који се помиње у повељи угарског краља Жигмунда из 1411. године.

ГОРЕ: Мапа локалитета

ГОРЕ: Брдо Треска на коме се у средњем веку налазило утврђење

Само брдо Треска, са својих 735 m висине, представља једну од доминатнијих тачака у околини са које се види читава јужна подгорина Рудника, као и врх Острвица са истоименом тврђавом на северозападу. Самим тим, могуће је да је утврђење на Трески било у саставу већег система осматрачница распоређених око планине Рудник у циљу заштите рудокопа који су се ту налазили. С обзиром да је њена основа по димензијама и просторној организацији врло слична утврђењу Градина у оближњем селу Мајдан, вероватно је да су ове куле биле типски грађене.

Горе лево: Са врха Треске се спушта стеновита коса под називом Крш

Горе десно: Поглед са Крша на Горњи Милановац

Основа утврђења је издуженог облика и прилагођена је конфигурацији терена. Дужине је нешто преко 100 m и максималне ширине 26 m. Утврђење је са јужне и југоисточне стране окружено литицом, а са осталих страна тешко приступачном падином. На највишој тачки налазе се остаци округле донжон куле, унутрашњег пречника 8 m. Бедеми дебљине 1,4 m грађени су са спољне стране од крупно притесаног и ломљеног камена.

Скромна сондажна ископавања вршена су 1987. и 1988. године. Главни ослонац за временско опредељење утврђења био је керамички материјал, који је оквирно датован у крај 14. и почетак 15. века. У три отворене сонде нађени су бројни уломци грнчарије, фрагмент стаклене посуде, део гвоздене алатке, малобројни уломци згуре и два врха гвоздених стрела. Само је мањи број керамичких налаза припадао античком периоду и старијем гвозденом добу-халштату.

ГОРЕ: Зараван на југоисточној страни узвишења са које се одваја стаза за врх

Прилаз локалитету је могућ маркираном стазом која креће са пространог платоа на југоисточној страни брда, а затим постепено савија ка североистоку. Сам врх је обрастао растињем, па је трагове некадашње тврђаве тешко уочити. Врх Треске, која је иначе вулканског порекла, обилује мноштвом импозантних камених громада, који овом месту дају посебан шарм и извесну дозу мистике.

Коришћени извори

ГОРЕ: Врх Треске доминира читавим пејзажем, па је избор старих градитеља да на њему подигну утврђење био сасвим логичан

Из старих списа

Градић или кула на вису Тресци. Народ и те зидине приписује Ђурђевој Јерини. Прича се да су Турци тукли из топова овај градић с Великог Врха, који је баш према Тресци.

(Из књиге “Кнежевина Србија”, аутора Милана Ђ. Милићевића, издата 1876. године)

На врху Тријеске виде се остаци неких зидина, обрасли у шуму. Прича се да је то био град, који је подигла Проклета Јерина. Ту се налазе многе људске кости, затим многе пећине згодне за скривање. Веле да је ту некада било „маџарско“ гробље као и на Липовцу, али је све разнето.

(Према књизи Миленка Филиповића „Таково“ из 1960. године)

Горе лево: Као и за многе друге тврђаве у Србији и за ову се прича да ју је подигла Проклета Јерина

Горе десно: Остаје питање да ли је овде био средњовековни град Неваде или само једна у низу осматрачница око Рудника

Заборављени град Неваде

Неваде је био српски средњовековни град у близини планине Рудник за који до данас није утврђено где се налазио. Једини траг поменутом утврђењу очувао се у имену села Неваде, које је ситуирано 3 km северозападно од Горњег Милановца, поред реке Деспотовице. У историјским изворима помиње се само једном, у повељи угарског краља Жигмунда (1387-1437) из 1411. године, у којој се набрајају заслуге велможе Петра Перењија. У поменутој повељи стоји да је током упада снага краљевине Угарске у Србију 1397. године заузета тврђава Борач, док су неуспешно опседани оближњи Честин и Неваде, када је Перењи рањен.

Горе: ЛЕВО и ДЕСНО: Врх Треске обилује каменим блоковима необичних облика

Тврђава је током векова заборављена, а у жижу стручне јавности се враћа тек 1995. године, када историчар и академик Сима Ћирковић објављује чланак „Неваде – непознати утврђени град у Србији“. Данас постоје две претпоставке о положају овог утврђења. Једну су изнели Дејан Булић и Владета Петровић у чланку „Убикација средњовековног утрврђивања Неваде“ и по њима се ово утврђење налази управо на врху Треска. По другој теорији, коју је изнео архитекта Ранко Томић, утврђење се налази на рудничком врху Велики Вис у селу Неваде. Ни за једну од наведених претпоставки још увек не постоје непобитни докази.