БАЧ

Центар хуманизма и ренесансе

Тврђава Бач је најзначајније и најбоље очувано средњовековно утврђење на подручју Војводине. Налази се у месту Бач, својевремено важном политичком средишту, по коме је читава жупанија и равница између Дунава и Тисе добила име Бачка. Трђава је подигнута на некадашњем острву смештеном између реке Мостонге и једног од њених рукаваца. Иако није директно позиционирана на Дунаву, она је одувек чинила битну карику дуж читавог дунавског пута, јер се налазила у његовом речном сливу и непосредној близини. Осим што се убрајао међу најзначајнија утврђења Угарске, славни град Бач био је познат и као један од центара хуманизма и ренесансе у овом делу Европе.

ГОРЕ: Мапа локалитета

ГОРЕ: Тврђава Бач још увек одолева зубу времена

Први писани трагови о Бачу потичу још из 535. године, из периода цара Јустинијана I, који га помиње у једном писму. Кад су 873. године Угари заузели Панонску низију, освојили су и Бач у коме се до тада налазила земљана аварска тврђава. Угари су у Бачу сместили седиште надбискупије, а за време владавине Арпадовића он постаје краљевски град који радо посећује властела и бројни европски владари. Године 1241. Бач су разорили Монголи. За почетак формирања изгледа тврђаве какав је сачуван до данас узима се период између 1338. и 1342. године, када је угарски краљ Карло Роберт Анжујски ојачао јужне границе државе како би умањио опасност од српског цара Душана. Свој коначни облик тврђава добија тек у 15. веку, тачније између 1495. и 1501. године, када њену градњу довршава надбискуп Петар Варади, научник, хуманиста и љубитељ уметности, који том приликом проширује реку Мостонгу како би омогућио бродовима са Дунава да дођу до тврђаве. У турске руке Бач први пут пада након битке на Мохачу 1526. године. Самозвани цар Јован Ненад га је накратко повратио наредне године, да би га Турци поново запосели 1529. године и остали у њему следећих век и по. Град није много страдао током ослобођења од Турака 1686. године, али касније није ни обнављан, тако да је временом руиниран.

ГОРЕ ЛЕВО И ДЕСНО: Централна кула висине 18 метара представља препознатљив симобол бачке тврђаве

Тврђава Бач спада у такозване водене градове, јер је са свих страна била опасана реком, а у њу се улазило преко покретног моста, кроз улазну кулу са капијом. Бедеми широки 2 и високи 12 метара, са стазама за стрелце на врху, повезивали су пет истурених одбрамбених кула и ограђивали трапезоидну површину од 8700 квадратних метара, прилагођену облику терена. Унутар бедема налазили су се замак, такође утврђен и окружен водом, резиденцијална и друге палате, бунар, цистерна, житне јаме и различити економски објекти. Све је грађено од цигле. Посебну пажњу су привлачиле кружна кула са балконима на каменим конзолама, затим кула са готичком капелом на спрату, и донжон правилне квадратне основе, који се сматра за један најлепших позносредњовековних примерака у овом делу Европе. Данас се од остатака тврђаве још могу видети четири бочне и једна централна кула висине 18 m, која је делимично реконструисана.

ГОРЕ: Пресахло корито реке Мостонге данас је обрасло трском

Из дневника путописаца

Средином 12. века Бач је биo толико познат да га је арапски географ Идризи уписао на Рожеову мапу света, уз опис да се у њему налазе “пијаце, трговачке радње, занатлије и грчки научници”, да је, поред Ковина, велики извозни и веома насељен град са највише грађевина “у коме се живи у изобиљу на највећим сеоским поседима”.
У једном од писама, бачки надбискуп с почетка 15. века записао је следеће: “Можемо да уживамо у најчистијој дунавској води, а да је Нарцис жив, могао би да се огледа у њој и да ужива!”
У својим путописима Бачку тврђаву је описао и Евлија Челебија, говорећи да је то “дивна тврђава на једном језеру које добива воду из Дунава”.