Hи на небу ни на земљи
На левој обали Лима, на око 9 km северно од Пријепоља, између села Џурова, Кучина и Избичња, налазе се остаци средњовековног града Ковина. Град је смештен на тешко приступачном врху од око 700 метара надморске висине, који припада јужном огранку планине Побијеник. Због свог стратешког положаја на улазу у клисуру коју Лим просеца на свом току од Пријепоља према Бистрици, претпоставља се да је град саграђен како би контролисао и обезбеђивао овај правац, као и пут који је Пријепоље повезивао са манастиром Ораховица у Мажићима. Као и већини остатака наших средњовековних градова, његова градња се у народу приписује деспотици Јерини, жени деспота Ђурђа Бранковића, па је још познат и као Јеринин град.
ГОРЕ: Мапа локалитета
ГОРЕ: Визура утврђења виђена из подграђа
Не зна се тачно када је град подигнут, али се у историјским изворима први пут помиње у повељи краља Фридриха III, издатoj у Бечу 1448. године, као посед херцега Стефана Вукчића Косаче и то под називом каструм Конин. Следећи помен “насеља Човино са тврђавом” је у повељи краља Алфонса V Арагонског, издатој у Напуљу 1454. године. У то време, област под Косачином влашћу, позната под именом Херцеговина, протезала се од Лима до Цетине и од Раме до Которскога залива, па је због свог положаја на крајњем североистоку територије Ковин имао улогу пограничне утврде према Деспотовини Србији. Касније, Евлија Челебија га у свом путопису из 1622. године описује као мали запустели град из доба Немањића, који је порушен у време отоманског освајања тог дела Балкана.
ГОРЕ: Утврђење се налази на тешко приступачној литици, високо изнад долине Лима
Граду се најлакше могло прићи са југозападне стране. Северна и западна страна су биле природно обезбеђене стеновитим литицама, а на југоисточној, са које је приступ некако и био могућ, виде се остаци зидова који су највероватније служили за одбрану. На највишем делу града данас још увек доминира четвороугаона кула мотриља окренута према Лиму, са основом унутрашњих димензија 9 пута 6 метара и дебљином зидова од око 1.8 метара. У њеној унутрашњости се уочавају отвори за греде које су носиле спратну конструкцију, са размаком од 3.5 метара између два спрата. Источно од ње, ка Лиму, у стену је уклесана клупа са наслоном, дужине преко 2 метра, каква постоји у граду Острвици на планини Рудник. Од куле се према реци спушта неколико заравњених терасастих нивоа. У граду се налазе остаци неких грађевина, цистерна за воду и степенице уклесане у стену између појединих платоа.
ГОРЕ: Јеринин град подно маркантаног врха Колска стена
У непосредној близини тврђаве, на око петсто метара ка југозападу, налази се средњовековна некропола са низом белега и двема античким сполијама у секундарној употреби, док је северозападно од ње локалитет који припада Винчанској култури. Наведени налази указују да је ово место у континуитету било насељено од праисторије до средњег века. Остаци тврђаве са подграђем су заштићени као споменик културе од 1947. године.
Коришћени извори
- „Средњовековни град Ковин“, Информациони систем непокретних културних добара
- Спасић, Душан. „Средњовековни утврђени градови средњег Полимља“, у Милешевски записи, бр. 2, стр. 35-69. Пријепоље: Музеј у Пријепољу, 1997.
- Николић, Милица. „Градови, тргови и насеља у средњем веку“, у ЦД-ром Ужице некад и сад. Ужице: Мултисофт, 1997.
Истражите оближње тврђаве
Јеринин град на Увцу
Равна стена