У окриљу Светог Прокопија
Тврђава Хисар или Прокупачки град налази се на истоименом брду изнад Прокупља, које са три стране окружује река Топлица. Подигнута је крајем 14. века на остацима из античког периода, а у циљу заштите ове области од најезде Османлија. Утврђење се састоји из цитаделе овалне основе на највишем платоу, од које се спуштају два концентрична бедема формирајући два подграђа, у којима су црква Св. Прокопија из 10. века и Латинска црква из 14. века. Као истурено упориште на обали реке Топлице налази се најбоље очувана Југ Богданова кула, за коју се претпоставља да је контролисала прелаз преко реке и имала улогу у снабдевању утврђења водом. Прокупачки град Турци привремено запоседају 1440, а коначно га заузимају 1454. године, након чега обнављају тврђаву и насељавају своје становништво. Тврђава је недавно реконструисана и под заштитом је државе као споменик културе од великог значаја.
Брдо Хисар, са кога се пружа одичан поглед на готово целу топличку котлину и околне планинске врхове, уздиже се на левој обали Топлице, на месту где она једним делом тече узбрдо, стварајући епигенију. Читаво брдо представља вишеслојан археолошки локалитет са остацима утврђења које је егзистирало од античког доба до средњег века, мада има индиција да је ту постојало и много раније, бронзанодопско утврђено насеље. Будући да се налазио на раскрсници изузетно важних путева, око првобитног каструма на Хисару формирао се најпре римски град Хамеум (лат. Hammeum), а потом рановизантијски Комплос. Током средњег века, на истом месту се развија и српско утврђење са подграђем. Археолошка истраживања указују да је овај простор утврђен у другој половини 14. или почетком 15. века, највероватније у периоду између 1371. и 1389. године. Иако се не зна ко га је тачно подигао, народно предање град приписује Југ Богдану и деветорици његових синова.
ГОРЕ: Мапа локалитета

ГОРЕ: Недавно обновљена цитадела Прокупачког града
Турци привремено запоседају Прокупље 1440. године, али је Сегединским миром 1444. оно враћено српској држави. Коначно га заузимају 1454. године и називају Урћуп. Убрзо обнављају запоседнуту тврђаву и ту смештају посаду, а у подграђу своје становништво. Након што је престао да буде погранично место, град губи ранији војно-стратегијски значај, па почиње да се развија као трговачки центар. Прокупље је у 16. и 17. веку било седиште велике дубровачке колоније чији су трговци из Топлице извозили вуну, кожу и восак, а довозили производе са запада, пре свега из Венеције. Средином 17. века у њему је живело 60 дубровачких породица, у чијем власништву је било 50 дућана. Даљи развој града био је ометан сталним ратовима, расељавањем староседелаца и досељавањем арбанашких колониста. На послетку, оријентална варош у Прокупљу потпуно је изгорела 1877. године, кад су је Турци спалили напуштајући српске градове.

ГОРЕ: Водена или Југ Богданова кула
Утврђење се састоји из Горњег града овалне основе, који заузима највишу тачку брда. У његовом склопу налазе се остаци бранич куле и цистерне за воду. Цитаделу су штитила два концентрична бедема са кулама, формирајући два подграђа на приступачним деловима падине. Нешто ниже, као истурено упориште на обали реке Топлице, и данас стоји водена или Југ Богданова кула. Претпоставља се да је њена улога била да врши контролу прелаза преко моста, чији су се трагови могли уочити све до краја 19. века. Осим тога, она је служила и за снабдевање Горњег града водом, са којим је била повезана тајним лагумима.
Средином прошлог века Александар Дероко је за Хисар записао следеће: „Данас је утврђење потпуно у рушевинама. Држе се само још неке куле и зидови уже тврђаве, као и зидови око платоа на коме је било подграђе.“ Пре пар година цитадела утврђења је детаљно истражена и обновљена, а археолошки радови на подручју ширег утврђења су још увек у току. До сада је дефинисано преко 200 m бедемских траса, документоване су три куле и истражена је једна пешачка капија. Међу покретним налазима, највећи значај има изузетно украшено германско копље из 5. века. Оно је по свој прилици припадало великодостојнику племена Острогота, који су у току Велике сеобе народа боравили и на простору Топлице.


Горе: ЛЕВО: Латинска или Југ Богданова црква. ДЕСНО: Црква Св. Прокопија из 10. века
У подножју брда смештена је тробродна базилика из 10. века посвећена Св. Великомученику Прокопију, палестинском испоснику пострадалом током Диоклецијановог прогона хришћана. Овај храм подигнут је још за време Самуилове државе (976-1018), док је област Топлице припадала Охридској Архиепископији. Када су 1386. године Турци заузели Ниш, у њу су пренете мошти Св. Прокопија из истоименог нишког манастира. Сматра се да је Прокупље добило име управо по овом свецу, јер се 1395. године помиње у једној повељи кнегиње Милице као град Св. Великомученика Прокопија. Историја мало говори о овој светињи, а разне преправке током њеног хиљадугодишњег трајања учиниле су своје, те је ова грађевина донекле изгубила типичне карактеристике цркава из преднемањићког периода. Забележено је да је обновљена 1734. године, а њен кров од великих камених плоча, употребљен је за поплочавање црквеног пода и порте.
У непосредној близини налази се Латинска или Југ Богданова црква из 14. века, која се у изворима први пут среће 1680. године. То је једнобродна грађевина од камена и опеке, са полукружном апсидом и полуобличастим сводом, подигнута на темељима ранохришћанске базилике. У унутрашњости цркве су се делимично сачувале фреске настале средином 14. века. Током 17. и 18. столећа овај храм су за своје верске потребе користили Дубровчани, па отуда и потиче назив „Латинска црква“.
Коришћени извори

ГОРЕ: Поглед са Хисара на Прокупље и топличку котлину, окружену обронцима Копаоника, Јастрепца, Радана, и Видојевице
Епски град Југ Богдана
„Прокупље је место врло старо. Зидине од старога града, на оном чоту више вароши, Турци су звали Хисар. Том арапском речју, која означава замак (градић), они су звали све такве старе градове.
Срби пак веле да је то био град Југ Богданов. По народним песмама требало би да тако и јесте. Јер. Кад оно Маргита Девојка кори сремског Војводу Рајка, зашто Турци земљу преотеше, Рајко, правдајући себе својом у борби инокоштином, и набрајајући старе српске градове, и у њима војводе, који су земљу бранили од Турака, за Прокупље вели:
„У Прокупљу граду бијеломе,
онђе бијеше стари Југ Богдане“!
Да допустимо да је Богдан био војвода у Топлици, и заповедник у Прокупљу, ништа Хисару не смета бити постањем много старији од Богдана. И сумње не може бити: то је био град римски. Сва је прилика да је то био један од оних градова који су чували пут из долине моравске у долину лабску и ибарску.“
(Из књиге „Кнежевина Србија“, аутора Милана Ђ. Милићевића, издата 1876. године)
Истражите оближње тврђаве
Копријан
Железник