ЛАТИНСКИ ГРАД (РТАЊСКИ)

Сведок великог страдања

Северозападно од бољевачког села Јабланица, на гребену Градишка коса изнад клисуре Радованске реке, налазе се остаци средњовековног утврђења познатог под именом Латински град или Велико Градиште. Иако нема ближих података о његовом настанку, остаци опека античког формата упућују на хипотезу да је локалитет коришћен још у римском периоду. Град је постојао све до 15. века, када је приликом најезде Турака сравњен са земљом, при чему је изгинуло целокупно његово становништво.

Ово утврђење је највероватније чинило део система римских кастела, који су лоцирани на више места у широј околини Бољевца, али се по својој величини издвајало од осталих. На основу бројних пронађених трагова рударења из тог периода, може се закључити да је њихова улога била заштита рудника и путева који су их повезивали.

У средњем веку, град је обновљен на темељима ранијег римског утврђења, а због своје величине и стратешког положаја, претпоставља се да је био средиште области Црна Река. Град су освојили и порушили Турци на почетку 15. века, када и суседне градове Бован и Врмџу, и од тада више није обнављан. Предање о турском освајању града и покољу збега, које је у народу опстало до данас, потврђују пронађена топовска ђулад.

ГОРЕ: Мапа локалитета

Поглед на Ртањ из долине Радованске реке

ГОРЕ: Поглед са Градишке косе на Ртањ и долину Радованске реке

Латински град је подигнут на брду између Радованске и Средње реке, на висини од око 500 метара, одакле се пружа одличан поглед на долину којом је некада пролазио пут. Утврђење је имало неправилан облик прилагођен терену, са дужом страном оријентисаном према клисури. Остаци бедема пружају се од подножја до врха брда, на чијем платоу је био горњи град. У северозападном делу подножја су остаци доњег града до кога је водио пут пробијен кроз стену. Унутар градских бедема јасно се уочавају бројни грађевински објекти, а у горњем граду сачувани су трагови донжон куле и бунара. Овај археолошки локалитет проглашен је за културно добро 15. маја 1980. године. На жалост, Латински град је последњих деценија великим делом уништен илегалним ископавањима, што представља велики проблем у овом делу Србије.

Горе лево: Латински град се налазио на самом улазу у клисуру Радованске реке

Горе десно: Брдо одакле су Турци гађали град

У близини Латинског града налази се црквиште Светог Јована, данас већим делом обрасло вегетацијом, а неколико километара низводно, покрај Манастирског потока, смештен је манастир Крепичевац. Манастирска црква посвећена Успењу Пресвете Богородице је скромна камена грађевина тролисне основе, за коју се претпоставља да је подигнута у 15. или 16. веку на месту старијег сакралног објекта. Њен првобитни изглед сачуван је на ктиторској композицији на којој су представљени локални властелин Георгије са својом женом Зором и сином Манојлом. Фреске у унутрашњости цркве имају велику уметничку вредност, а на основу фрагмената живописа на западној фасади, сматра се да је црква била осликана и са спољашње стране. Иако данас овај манастир није “жив”, свакако га вреди посетити због нетакнуте природе у којој се налази.

Коришћени извори

Поглед са Латинског града на Ртањ и долину Радованске реке

ГОРЕ: Магична лепота Ртња и долине Радованске реке вероватно је привукла и осниваче Латинског града да баш на овом месту подигну тврђаву

Опис града с краја 19. века

“Латински град. На северној страни села Јабланице, северно од Pтњa, а западно од Зајечара, око 8 сата места, развалине су овога старога градића. Он je на једном великом брду које је на левој страни Радовањске реке, а на десној реке Средње. Испод града се познаје велики пут, који је већ зарастао, а био је пробијен кроз једну грдну велику стену. Око тога града, и доле под њим, находе се грдне велике цигље, које сведоче римско доба. Осем самих градских зидова, има ту много других зидина које су сада већ веома порушене.”

(Из књиге Милана Ђ. Милићевића “Кнежевина Србија”, издата 1876. године)

Горе лево: Манастир Крепичевац

Горе десно: Врело Радованске реке где се по предању сакрио збег

Предање о покољу града од стране Турака

“Прича се да су Турци тукли тај град с места које се зове Селина. Народ се био повукао уз Радовањску реку у збег код њенога врела. Заклоњен уз реку клисуром, где је био шанац, a с друге стране планином „Мустабашом“, народ је мислио да je y тим збеговима безбедан. Турци ухвате некаку бабу, и туре је на муке да им каже, откуд се може ближе прићи ка граду. Баба на мукама пристане и поведе их преко манастирског потока, обиђе око великог брда, и дође да места „Ивице“, одакле се у град мoгло пушком дотурити. Турци одатле почну пуцати из топова, и за неколико сата град разруше, а баби — вођу своме — за награду, одсеку главу на месту које се отада прозове „Бабља пад“. Кажу, да је тако велика погибија била, да је текла крв низа стене разваљеног града.
Пошто освоје град, пешаци се спусте низ брдо и дођу до извора Радовањске реке те стану сећи збег; од сече река потече крвава, и тада тек они, који су чували пролаз на клисури, опазе да је збег страдао. Али Турци ударе и на њих, те и њих побију и растерају.
Да је град Латински тучен топовима, сведоче ђулад која се туда налазе, а кад је то било, не зна нико. Људи из оконих села и сад тврдо верују да у подруму, у граду, стоји градска каса и стакло вина од 8—9 ока само с два прста што је усахнуло. И кад би им се допустило, копали би, и мисле да би нашли благо!!”

(Из књиге Милана Ђ. Милићевића “Кнежевина Србија”, издата 1876. године)