КОСАНИН ГРАД

Шумска осматрачница

У самом срцу планине Цер, на југозападној падини подно највишег врха Шанчина, налазе се остаци Косаниног града, римског утврђења саграђеног крајем 3. или почетком 4. века н.е., највероватније у време цара Констанција I Хлора. То је заправо била војна кула стражара и осматрачница, која је заједно са оближњим римским утврђењем Тројанов град, имала функцију одбране церских рудокопа и рударских насеља од пљачке и упада варвара, као и пута који је ту пролазио.

ГОРЕ: Мапа локалитета

Косанин град на планини Цер

ГОРЕ: Осматрачница се налазила на омањем стеновитом узвишењу које је данас обрасло шумом

Кула малих димензија и правоугаоне основе, смештена је на левој страни стрме јаруге коју формира планински поток Костола, чије извориште се налази нешто више утврђења. Интересантно је напоменути и да се предео око Косаниног града назива вис Костол, што је топоним који потиче од латинске речи castel – каструм, односно утврђење. На локалитету су сачувани само остаци темеља на зарубљеној купи некадашње осматрачнице и једва видљиви обриси шанаца. Кула је раније имала визуелну комуникацију са Тројановим градом, али је данас зарасла у шуму. У њеној близини пролазила је траса римског пута који је водио од долине Јадра, преко гребена Цера, за Поцерину, и повезивао Косанин град са Тројановим градом на крајњем истоку и Видиним градом на крајњем западу планине. Иначе, у доба Римске империје, дуж слемена Цера пружала се граница између провинције Доње Паноније на северу и Далмације на југу, па је овај положај имао вишеструки стратешки значај.

Косанин град на Церу
Косанин град на планини Цер

Горе: ЛЕВО: Основа куле је правоугаоног облика. ДЕСНО: Детаљ зида

Иако се помен о утврђењу сачувао у народу кроз сам топоним, на локалитету до археолошких истаживања која су спроведена 1982. године, једва да је било видљивих трагова. Зато су неки ранији истраживачи, који су ово место обилазили средином прошлог века, могли да уоче само мало разбацаног ломљеног камена (Ђорђе Бошковић, Археолошки споменици и налазишта у Србији, I Западна Србија, Београд 1953. године). Радове је извео археолог Миливој Васиљевић из Шабачког музеја. Косанин град се води као  „археолошки локалитет који ужива претходну заштиту“, што значи да има третман као и Заштићени споменик културе и то од 1978. године.

Гребен планине Цер изнад Косаниног града

ГОРЕ: Гребен Цера којим је у римско доба ишао пут, као и граница између две провинције

Треба напоменути да се у литератури, посебно оној која је везана за Церску битку у Првом светком рату, погрешно наводи локација на врху планине, где су вођене најжешће борбе са аустроугарском војском, као “Косанин град”. Ово је последица грешке на старим географским картама, али се сада та локација исправно назива “Шанчина” (због ровова који су ту копани за време битке).

Коришћени извори

Косанин град на Церу

ГОРЕ: Поглед на локалитет из ваздуха

Легенда о имену града

На планини Цер је потекла старословенска легенда о митском цару Тројану, шумском демону са три главе и козијим ушима, и његових пет кћери. Према народном предању, у давно време, цар Тројан се заљубио у церску вилу, чија је сва моћ била садржана у њеној коси и плашту. Пошто га вила није желела, на превару јој је узео плашт и приморао да остане поред њега. Она му је изродила пет кћери, али га је, за освету што ју је насамарио, проклела да пету кћер никада не пронађе, нити јој сазна име. Цар Тројан је свакој кћери саградио по један град и назвао га њеним именом. Тако је Сока добила Соко град на Соколским планинама, Ковиљка данашњу Бању Ковиљачу, Вида-Видин град на церском врху Видојевица, а Косана -Косанин град на Церу. О петој кћери и њеном граду нема никаквог помена.

Према другом, мање познатом предању, постанак града везује се за Косану, сестру Милоша Обилића. 

Залазак сунца на Церу

ГОРЕ: Шума изнад Косаниног града

Рударство у доба праисторије

На планини Цер налазе се најбогатија налазишта руде калаја у овом делу Европе. Недавним археолошким истраживањима је утврђено да је овај јако редак метал, који је ређи од злата, сребра и бакра, експлоатисан на Церу још у праисторији. Наиме, најбогатији гробови из бронзаног доба налазе се управо у околини ове планине. Иако се изворишта калаја налазе на великој дубини од око 700 m, у пролеће, када се топе снегови, реке избацују његову руду каситерит на површину. На тај начин је у бронзано доба овде добијан калај.

 

Галерија фотографија

Истражите оближње тврђаве

Шабачки град

Шабачка тврђава

Шабачка тврђава

Тројанов град на планини Цер

Тројанов град

Тројанов град

Подели са другима