ЖУПАЊЕВАЦ

Центар Левча

Средњовековни град Жупањевац налази се на заравњеном платоу изнад десне обале реке Жупањевке, у истоименом селу недалеко од манастира Каленић. Познат још и као Жупањевачки град или Доњи град, ово утврђење је првобитно имало функцију стражарског кастела на улазу у речни кланац, да би временом прерасло у властеоски стан, а онда и у манастир. Тиме постаје, судећи барем по имену, средиште средњовековне жупе Левча 14. и 15. века, а постоје изгледи да је у њему столовао жупан Никола Алтомановић.

Иако је у питању историјски значајна локација, о настанку града и његовим градитељима се врло мало зна. У својим радовима помињу га бројни старији путописци и истраживачи, попут Феликса Каница и Милана Милићевића. Тек недавним архелошким истраживањима утврђено је да је град саграђен у 14. веку на старијим остацима из римског периода. До данас сачувани топоними око Жупањевца као што су Град, Велика и Мала Стражевица, Трговиште и Царине са црквином, речито говоре о живој активности становника овог краја у прошлим временима. Овде ваља напоменути да се на поменутом локалитету Град, смештеном на доминантној узвишици изнад села, налазе остаци још једног утврђења, које је са Доњим градом чинило потпун систем одбране. О њему ће бити више речи на посебној страници.

ГОРЕ: Мапа локалитета

ГОРЕ: Остаци средњовековног бедема уз кога се данас налази сеоско гробље

ГОРЕ: Темељи средњовековне цркве

Свој процват Жупањевац доживљава непосредно након Косовског боја, када у њему борави највиша српска властела, међу којом и кнегиња Милица. Заправо, једини историјски документ у коме се наводи Жупањевац јесте управо даровна повеља кнегиње Милице, тада већ монахиње Јевгеније, којом она 1398. године враћа раније одузета имања Хиландару, а која је написана у манастиру Жупањевцу. Такође, раширено је мишљење да је она у овоме граду обитавала и деценију раније, током изградње Љубостиње. По предању, кнегиња Милица је своју задужбину градила у некадашњој земљи жупана Николе, међутим, неизвесно је о ком жупану је заиста реч. Постоје индиције да би то могао бити Никола Алтомановић, моћни властелин из породице Војиновића, чије су се земље простирале од Рудника на северу до Јадранског мора на југу. О значају средњовековног Жупањевца говори и податак да су мошти Свете Петке приликом доласка у Србију 1398. године, почивале најпре у овом граду, пре него што су пренесене у дворску цркву Лазарицу у Крушевцу. Град је највероватније страдао у походу султана Мусе 1413. године када су разорени градови Липовац, Бован, Сталаћ и када је опседан Крушевац. Тада највероватније престаје и живот у самом утврђењу у Жупањевцу.

ГОРЕ: Детаљ средњовековног зида са надгробним споменицима новијег датума

На локалитету Жупањевачког града данас налазимо јасно видљиве и местимично добро очуване остатке средњовековног утврђења и манастира. Утврђење је имало неправилну овалну основу, чији је изглед био условљен обликом врха брда на коме је саграђено. На истуреном северозападном и јужном углу постоје остаци две кружне куле, а између њих је била постављена четворострана улазна кула до које је водила прилазна стаза. Масивни зидови дебљине до 3 метра зидани су од неправилних комада ломљеног камена у кречном малтеру. У самом утврђењу, на централном делу платоа, налазила се манастирска црква, датована у период од 13. до 15. века, са пратећим објектима. Од цркве, конака и економских зграда остали су само темељи и доњи сегменти зидова, док је бедем у појединим деловима утврђења сачуван и преко 2 метра висине. Према неким сведочењењима постојала су два улаза у град, и то већа главна врата на југу и мања потерна на северу. Непосредно уз темеље срушене средњовековне цркве, са њене јужне стране, 1851. године саграђена је садашња Црква Светог пророка Илије, а касније и споменици палима у два Светска рата.

Коришћени извори