РГОТСКИ КАМЕН

Рударско-металуршки центар

Рготски камен је стеновита формација која се налази 4 км северозападно од села Рготина у Зајечарском округу. Меандрирајући кроз овај необичан кречњачки предео, Борска река је формирала кањон дужине око 2,5 км који красе невероватне камене скулптуре, као и бројне, махом неистражене пећине. Због великих рудних богатстава овог краја, као и због свог стратешког и лако одбрањивог положаја, ово ремек дело природе је било насељено од давнина, а и данас се овде могу уочити остаци некадашњег римског каструма. Наиме, на Рготском камену се некада налазио утврђени занатско-трговачки центар, за који се претпоставља да је егзистирао од краја 3. до средине 5. века, тачније до најезде Хуна 441. године. Сматра се да је ово касноантичко утврђење било средиште околне рудоносне области, и да је контролисало раскрсницу важних путева који су повезивали Дунавски лимес преко долине Тимока, као и руднике у басену Бора, са долином Мораве.

Верује се да на тлу Рготине живот траје од памтивека. Најстарији податак о томе је фрагментована неолитска статуета од земље, пронађена 1952. године на радилишту „Србокварца“ на дубини од 1,5 м, као и део каменог чекића. Још у 19. веку, аустријски путописац Феликс Каниц сматрао је да је на врху Рготског камена постојало преисторијско насеље, што по њему потврђују покретни археолошки налази у виду разних посуда, гвоздених келтова, као и 10 цм дуг, лепо обрађен кремен. Каниц је на Рготском камену затекао и остатке римског утврђења подигнутог на самој ивици, које је било заштита путу који је водио за Талијату у близини Доњег Милановца. Иако се не зна антички назив овог утврђења, неки научници село Рготину повезује са местом Аргентарес (Argentares) у области Ад Аквас (Ad Aquas), на месту данашњег Прахова, које помиње историограф Прокопије из Цезареје.

ГОРЕ: Мапа локалитета

Горе лево: Фантастични камени облици и меандри Рготске клисуре

Горе десно: Кроз клисуру води пруга Зајечар-Мајданпек

Остаци утврђења се налазе на брду углављеном између кањона Борске реке и пута за Бор, на висини од око 380 м. Прилаз локалитету је могућ једино стазом која води од превоја преко јужне, закошене стране, док су преостале три оивичене стрмим стенама. Са овог узвишења, са кога се пружа одличан поглед на планине Стол, Велики Крш и Дели Јован са једне стране, односно, Ртањ, Тупижницу и Вршку чуку са друге стране, лако се могла контролисати комуникација која спаја долину Тимока и рударски предео око Бора.

Остаци бедема од ломљеног камена повезаног малтером уочавају се на западној страни узвишења. Бедем се пружа правцем исток-запад, управно на врх брда, а очуван је у дужини од 4,8 м, ширине 1,4 м, са највећом висином од 1,8 м. Налази у виду одливака, ингота, као и готови производи од бронзе, сребра, злата и гвожђа указују на примарну металургију, како на самом локалитету, тако и у његовој близини.

Како локалитет није археолошки детаљно истражен, претпостављено датовање је извршено на основу античке некрополе у оближњем селу Рготина, као и на основу неколико предмета (фрагменти керамике, део коштаног чешља, комади згуре и лепа) који су прикупљени из нелегалних ископа на самом утврђењу. Нажалост, локалитет на Рготском камену је мета бројних трагача за античким благом који су га у великој мери прекопали, уништавајући остатке бедема.

ГОРЕ: Римски каструм се налазио на највишем делу Рготског брда

Горе лево: Тврђава је контролисала пут који је повезивао руднике у басену Бора са долином Тимока

Горе десно: Оскудни остаци бедема

У подножју Рготског камена налазило се цивилно насеље, град (civitas) или село (vicus metalla), које је било центар читаве ове рударско-металуршке области, и већ поменута некропола где су, поред зиданих гробница из 4. века, пронађени камени надгробни споменици и олтари посвећени римским боговима. Два километра на исток, на висоравни Стража, Римљани су подигли још један кастел. Каниц га је затекао потпуно у рушевинама, са много развученог камења и опека, тако да му је једва одредио основу као један хексагон пречника око 120 м, са пет полукружних угаоних кула и улазном капијом на источној страни. За ову фортификацију се зна да је била саграђена у 4. веку, и да је касније обновљена за време Јустинијана I.

Коришћени извори

ГОРЕ: Поглед на планину Стол са Рготског камена

Старине у селу

На један километар испод села налазе се развалине римског града, одакле људи непрестано вуку камен. Ту су раније налажене плоче са латинским натписима.
У пољу испод села Рготина, пише М. М. Милићевић, два сата на север од Зајечара, постоје развалине старог града које зову Градиште. За Градиште Ргоћани причају да је ту била некада римска караула.
Изнад села, на око 5 километара, налазе се на једној високој стени, званој Рготски Камен, остаци другог старог града.
На Џидовској Главици, близу овог утврђења, могу се наћи стреле, или нешто што мештани зову „џиде“.
Постоје места Црквиште и Равниште а и трагови „Трајановог пута“, који је водио преко Косе, источно од села.
Фрагменти опеке, грнчарије, нешто од оружја и римски новац – понекад златан, звани „шљивак“, налазе се поред поменутих места а и у селишту Толовцу.

(Према књизи Маринка Станојевића „Црна Река“)