КУЛИНА (МАНАСТИР УСПЕЊЕ)

Чувар монашких станишта

Локалитет Кулина налази се у средишњем делу Овчарско-кабларске клисуре, на врху тешко приступачног, купастог узвишења, које је скоро са свих страна окружено меандром Западне Мораве. На овом истакнутом и стратешки важном положају, са кога се пружа широк поглед на околину, пронађени су остаци утврђеног средњовековног насеља из 10. и 11. века, на чијим је основама, у 14. веку, подигнуто мање утврђење са донжон кулом. Од целокупног комплекса данас су сачувани једино остаци куле мотриље, који се налазе испред самог улаза у манастир Успење, а по којима је и читав овај локалитет добио име.

Трагови живота откривени на истраживаним археолошким налазиштима у Овчарско-кабларској клисури указују на постојање насеља из праисторије, преко античког доба па све до средњег века. На локалитету Кулина, који се налази на крајњим југозападним обронцима Каблара, у атару села Рошци, постојао је утврђени спрски град још у 10. и 11. веку. Осим овог налазишта, у околини данашњег Чачка, трагови живота из овог периода пронађени су још свега на две локације: на Градини на планини Јелици и тврђави Соколици у Остри. Сви ови локалитети налазе се на истакнутим и теже приступачним врховима који доминирају широм околином, па су као такви били веома погодни за утврђивање и одбрану. Археолошка истраживања на локалитету Кулина спроведена су у два наврата, 1977. и 1978. године. У истраженим сондама уз бранич кулу, откривено је постојање старијег средњовековног слоја, који је на основу покретних налаза, махом грнчарије, датован у 10. и 11. век. Узимајући у обзир постојање слоја пепела, може се закључити да је ово утврђено насеље страдало у пожару.

ГОРЕ: Мапа локалитета

ГОРЕ: Поглед са Овчара на Манастир Успење и остатке куле

Крајем 14. века, бежећи пред Турцима који су освајали јужне делове Балкана, у Овчарско-кабларску клисуру пристижу калуђери са Свете Горе и других монашких средишта. Природно изолована и тешко проходна средина клисуре погодовала је њиховом пустињачком начину живота, што се посебно односи на монахе Синаите, који се настањују у многобројним и тешко приступачним пећинама на литицама Каблара. Истовремено, у његовом подножју подижу и манастир посвећен Преображењу Христовом, а затим и друге општежитељне манастире у беспућу и густим шумама клисуре. Ова својеврсна скупина монашких станишта била је обезбеђена двема кулама мотриљама подигнутим на узвишењима која доминирају над улазима у клисуру. Западна кула уздизала се на купастом брду изнад манастира Благовештења, а источна на издуженом кабларском гребену изнад манастира Јовања. Са ових високих кула вршило се даноноћно осматрање околине, али и прихватање монаха и похрањивање манастирских драгоцености током опасности и непријатељских напада.

ГОРЕ: Поглед на клисуру са Каблара

Према сачуваном предању, осматрачница на данашњем локалитету Кулина имала је звонару са које су оглашавани часови молитве осталим манастирима у клисури. Записи монаха на рукописним богослужбеним књигама сведоче да је у њој постојала и писарница, а испод ње тамница. У кули се налазила и црква Успења Богородице, као што је и у утврђењу изнад манастира Благовештења био храм старозаветног пророка Илије. Када су оба утврђења страдала, од њих су дуго времена остале само рушевине, али је сећање народа на ове светиње опстало. Тек у годинама пред Други светски рат, епископ жички Николај Велимировић је у непосредној близини зарушене осматрачнице на Кулини, и то од њеног расутог камења, подигао цркву посвећену празнику Успења Богородице која се данас налази у оквиру истоименог манастира.

Коришћени извори

О. Вукадин, „Археолошка ископавања на локалитету ‘Кулине’ под Кабларом“, Рашка баштина 2, Краљево, 1980, 167X171;
О. Марковић, „Керамика X – XI века са средњовековног локалитета ’Кулина’ у Рошцима”, ЗРНМ XXII/XXIII, Чачак, 1992-1993, 27-32.
Д. Радичевић, „Археолошка налазишта X-XI века у Чачку и околини“, Гласник САД 19, Београд, 2003, 57X69.
Манастир Успење, Информативни портал СПЦ Холандија

ГОРЕ: Локалитет Кулина са манастиром Успење у загрљају Западне Мораве

Опис Кулине из пера Вука Караџића

Када је Вук Караџић посетио клисуру 1820. године, забележио је тадашње стање остатка куле на узвишењу и предање које је везано за овај објекат: „Више манастира на бријегу имају зидине од некакве куле, коју сад зову Градина и приповједа се, да је Јовање некада било лавра, из које се заповједало и судило свима осталим манастирима око Каблара и Овчара, а на овој кули да им је била општа звонара, под звонаром писарница (где су књиге писате), а под писарницом тавница“.