ГРАБОВАЦ

Непознати горостас

Утврђење Грабовац или Јеринин град, налази се на узвишици изнад леве обале Западне Мораве у атару истоименог села, 3,5 километара северозападно од Трстеника. Претпоставља се да је настало у периоду ране Византије, тачније у време Јустинијанове обнове, а коришћено је и у средњем веку. Грабовац спада у највеће тврђаве Западног Поморавља, чија је улога била да контролише пут који је долином реке водио ка престоном Крушевцу. Вероватно је његов значај за српски народ био највећи непосредно након Косовског боја, када се овде налазила војска која је штитила оближњи манастир Љубостињу, одакле је кнегиња Милица управљала државом.

ГОРЕ: Мапа локалитета

ГОРЕ: Бедеми Горњег града

Као и за већину старих тврђава и градова у Србији, и за Јеринин град у селу Грабовац се не зна ко и када га је изградио. Иако спорадични археолошки налази на овом подручју сежу чак у праисторију, извесно је да је највећи део очуваних зидова из средњевековног периода. Међутим, чак се и на њима примећују слојеви који говоре да је ово насеље живело у различитим епохама. Старији путописци попут Феликса Каница и архитекте Владислава Тителбаха, везују град за римски период. Међутим, данас у научним круговима преовлађује мишљење да је најстарија фортификација на овом месту подигнута тек у 6. веку, у доба цара Јустинијана Првог, ради одбране такозване Моравске линије од најезде Словена. Петпоставља се да су га касније обновили и проширили српски средњовековни владари, али се тачан период у коме је утврђење било активно не може утврдити. Међутим, оно што се на основу археолошких налаза може са сигурношћу рећи је да је град био веома жив и да је свој врхунац достигао у периоду Моравске Србије кнеза Лазара.

Горе лево: Дуги зид се некад протезао у дужини од 1000 метара

Горе десно: Остаци дугог зида који се спуштао до корита Западне Мораве

Тврђава Грабовац се простире на стрмом шумовитом гребену висине око 300 метара и захвата површину од једног хектара. Данас су на локалитету видљиви остаци две куле, које су дугим зидом биле повезане са кулом која се уздизала над самом Моравом. Прилаз граду је био могућ једино са југозападне стране, правцем којим се пружао дуги зид. Укупна дужина сачуваних бедема је око 350 метара, од којих су највећи широки два, а високи осам метара. Међутим, зна се да је тврђава некад била много већа. Наиме, у најстаријем сачуваном плану основе Грабовца, који се налази у зборнику географа Јована Цвијића „Насеља српских земаља“, помиње се дужина зидина од чак 1000 метара.

ГОРЕ: Дрвени мост води преко сувог јарка у Горњи град

Утврђење се може поделити у три целине: Горњи и Доњи град који су повезани дугим бедемом. Горњи град налази се на својеврсном платоу на врху брда и има облик неправилног троугла, односно брода. Дужине је 120, а ширине око 40 метара. У оквиру Горњег града констатовани су остаци неколико грађевина, међу којима се посебно истиче кружни објекат пречника 25 метара. На овом делу утврђења примећују се трагови три доградње. Доњи град изграђен је у облику трапезастог проширења Горњег града, а у његовој близини се уочавају остаци одбрамбеног рова. Дуги зид, који се спуштао све до реке, штитио је прилаз месту које се и данас зове Брод, где је била раскрсница путева и прелаз преко реке. Овај зид је данас сачуван у дужини до 200 метара.

Горе лево: Плато Горњег града

Горе десно: Остаци грађевина у Горњем граду

У историјским списима спомињу се још неки делови града, као што су суви ров, степениште и подграђе. Приликом недавних археолошких ископавања пронађени су вредни комади оружја, потковице, сребрњаци из времена Вука Бранковића и керамички предмети. До налазишта се стиже пешачком стазом дугом 500 метара поред пута Грабовац — Лозна. Локалитет је проглашен за културно добро седамдесетих година прошлог века.

Коришћени извори

Река Западна Морава протиче испод Јерининог града у Грабовцу

Горе лево: Река Западна Морава и брдо са остацима Јерининог града у позадини

Горе десно: Улога утврђења је била да контролише пут који је водио долином реке

Легенда о нападу Татара на град

Град на Сутесци, више села Грабовца, не зна се чије је дело. Али није тешко погодити зашто је грађен. Косе од Копаоника упрле су овде у Мораву с десне јој стране, а коса Татрна, која се веруга чак од Рудника, с леве, те је начињена сутеска између басена моравскога, који се пружа чак озго од Овчара и Каблара довде, и између онога који се почиње испод ове сутеске па се завршује под планином Мојсињем више Сталаћа. Овај је град бранио тај пролазак. Народно веровање приписује га Јерини, жени Ђурђа Бранковића, али ево ова прича томе се противи. Планина око града зове се Татрна (или Татарна). Прича се, да су некад на Левач напали Татрни (Татари), и народ се сакрио у збег у планину око овог града. Татрни их нађу и ту, и кидишу на њих. Некој мајци била заспала кћи, а она јој викала: „Диг’се, Ружо, у зао час заспала, ето Татрна!“ У том дападне Татрн на коњу, и викне: „Татрн коња труди, да девојку буди, да јој очи љуби.“ Мајку погази, а девојку узме и одведе. Ако ова прича казује ону познату најезду Татара на Србију, онда је град тај постао много раније од времена злогласне Деспотице Смедеревске.

(Из књиге „Кнежевина Србија“, аутора Милана Ђ. Милићевића, издата 1876. године)