Банатски светионик слободе
На крајњим западним обронцима Вршачког горја, на брегу који се стрмо уздиже над Вршцем и широким пространствима плодне банатске равнице, налазе се остаци мањег феудалног утврђења из прве половине 15. века. Сматра се да га је подигао деспот Ђурађ Бранковић након пада Смедерева, а у циљу заштите својих поседа на простору данашње Војводине. Због свог положаја у близини друма који је од Темишвара водио ка Дунаву, утврђење је имало велики стратешки значај. Од читаве грађевине најбоље се очувала доминантна бранич кула, по којој се цела утврда, али и брдо на коме је саграђена, назива Вршачка кула. Археолошка истраживања су утврдила да је у питању властеоски замак, а пронађени су и остаци бедема, палате, једне полукружне куле и пећи. Данас је овај симбол слободарских тежњи становника Вршца, који се већ више од две стотине година налази на градском грбу, у великој мери реконструисан и представља својеврсну туристичку атракцију.
Није забележена тачна година изградње замка на Вршачком брегу, али је највероватније да се то десило после предаје престоног Смедерева 1439. године, када је привремено престала да постоји и цела Српска деспотовина. Ипак, има извесних индиција да је утврђење могло бити саграђено и нешто раније. Наиме, у писму угарског краља Жигмунда из 1427. године, први пут се помиње град Вршац и то под именом Подвршац, што оставља простора за тумачење да се ово насеље формирало испод врха са неким значајнијим објектом, могуће утврдом. Прилог тези да је замак саграђен пре 1439. године дају и покретни налази пронађени током ископавања локалитета.
ГОРЕ: Мапа локалитета
ГОРЕ: Импозантна донжон кула дала је име читавом утврђењу, као и брегу на коме се налази
Већ 1456. године заузимају га Турци приликом продора ка Оршави, али се у њему не задржавају. Утврђење је након тога обновљено и остаје у употреби све док није коначно потпало под османлијску власт 1552. године. Карловачким миром 1701. године почело je рушење Вршачке куле, тако да се више није могла користити у војне сврхе, а од 1716. улази у састав Аустријског царства. Вероватно је у ово доба утврда изгубила своју стратешку вредност и била напуштена, пошто се на њој не могу уочити назнаке преправљања у артиљеријску утврду, као што се то десило са Београдском или Петроварадинском тврђавом.
Горе: ЛЕВО: Поглед на северни бедем где се некад налазио улаз. ДЕСНО: Властелинска палата је била приљубљена уз јужни бедем замка
Вршачки замак се налази на 400 m нмв и има издужену полигоналну основу прилагођену конфигурацији терена, укупне дужине 58 m и ширине 21 m у средишем делу. Утврђењем доминира донжон кула висине 20 m, која се налази у источном делу комплекса. Кула је облика неправилног правоугаоника, спољних димензија 13,8 x 11 m, са улазом на спрату до кога се долазило покретним дрвеним степеницама, које су лако могле бити склоњене у случају опасности. Масивни зидови дебљине до 3,9 m грађени су од ломљеног камена у кречном малтеру. Унутрашњост куле је дрвеним међуспратним конструкцијама била подељена на три нивоа, док је на врху била шетна стаза ширине 2 m. На трећој етажи су очувани остаци пећи са два ложишта и димњаком, такозване оџаклије, што упућују на њену стамбену функцију. Кула је често била мета освајања и разарања, нарочито током 16. и 18. века, па је имала знатна оштећења. Због тога су на њој вршени обилни конзерваторско-рестаураторски радови, и то у више наврата.
ГОРЕ: Северни бедем у правој линији спаја донжон кулу на истоку са полукружном кулом на западу утврђења
Током археолошких ископавања откривени су сегменти јужног, северног и источног бедема, чија је првобитна висина варирала од 8 до 11 m, а ширина од 1,6 до 1,9 m, полукружна кула на западном делу замка, затим преградни зид у пуној дужини од 18,2 m, који је унутрашњост утврђења делио на источни и западни део, као и више објеката у унутрашњости, међу којима се истичу властеоска палата и цистерна у подножју донжон куле. Пронађен је и велики број покретних налаза у виду керамике, камених предмета, металног оружја, оруђа и новца, чија ће анализа дати прецизнију слику живота овог утврђења у историјским, културним и економским оквирима. Вршачки замак проглашен је за непокретнио културно добро од великог значаја и заштићен као споменик културе од 1948. године.
Коришћени извори
Банатски устанак
Године 1594., за време османлијске владавине над овим просторима, подигнут је велики Банатски устанак, када је привремено ослобођен и град Вршац са утврђењем. Сама буна је убрзо угушена, али је заувек остао упамћен један догађај који се десио током опсаде града. Наиме, тада је турски заповедник Али-бег изазвао на двобој српског војводу Јанка Лугошана Халабуру, који је бранио утврду. Овај му је изашао на мегдан и савладао га, а његов подвиг је забележен на грбу града Вршца, на коме се изнад куле види рука са мачем и одсеченом турском главом.
Истражите оближње тврђаве
Рам
Ковин