Непознаница Хомоља
Утврђење Градац налази се источно од Крепољина на маркантном узвишењу у централном делу Рибарске клисуре, на месту где река Млава прави оштру окуку пробијајући се око кршевитих литица Ђуле. Повољан положај за контролу пута, који је долином Млаве водио у рудоносне крајеве источне Србије, одређивао је стратешки значај овог утврђења, а конфигурација терена је утицала на његов неправилан облик прилагођен литицама које су га штитиле са три стране.
ГОРЕ: Мапа локалитета
ГОРЕ: Оскудни остаци тврђаве налазе се на крајњем делу стрмог и неприступачног гребена
На основу постојећих малобројних података, сматра се да је утврђење коришћено са прекидима од рановизантијског до позно средњовековног периода. О томе сведоче и сачуване легенде код мештана оближег села које говоре о присуству древних Римљана на гребену изнад Млаве. На основу остатка који су данас видљиви на терену, може се са резервом претпоставити да је тврђава саграђена у средњем веку, највероватније крајем 13. или на самом почетку 14. века. Потребно је напоменути да је локалитет првобитно био насељен још у праисторији, тачније током бронзаног доба, о чему сведоче пронађене секире о којима је писао професор археологије Михаило Валтровић крајем 19. века.
Горе лево: Градац се налази на тешко приступачном гребену у централном делу Рибарске клисуре
Горе десно: Укљештени меандри реке Млаве испод тврђаве
Утврђено насеље Градац смештено је на тешко приступачном стеновитом гребену који се стрмо уздиже изнад реке Млаве, на надморској висини од око 330 м. Положај на коме су подигнути бедеми је вешто одабран будући да се са локалитета могао контролисати продор непријатеља из правца Крепољинске котлине и Рибарске клисуре. Најприступачнији је био прилаз са југозапада. Данас су због густог растиња врло слабо видљиви камени бедеми дебљине око једног метра и пратећи објекти, а претпоставља се да је постојало и подграђе. Одбрамбени зид може да се прати у дужини од најмање 40 метара и има очувану висину од преко 4 метра. Начињен је од ломљеног камена средње величине који је везан кречним малтером. У унутрашњости брањеног подручја уочавају се остаци три профана објекта.
Горе: ЛЕВО: Пут који води до корита Млаве. ДЕСНО: Литица градачке тврђаве
Сондажним археолошким истраживањима обухваћена је само црква скромних димензија, очувана до висине од једног метра, која се налази на истуреној литици у севористочном делу локалитета. На основу резултата тих истраживаа датована је у 10. век. Црква се састојала из једнобродне основе са полукружном апсидом на истоку и припратом на западу. На зидовима су очувани трагови живописа, а у припрати, непосредно уз главни улаз, две зидане гробнице у којима су вероватно били сахрањени ктитори цркве. Зидана је директно на стени, са видљивим траговима старијег објекта. Нажалост, црква је пре истраживања великим делом опљачкана и уништена од стране илегалних трагача за благом.
Горе лево: Меандар Млаве узводно од Градца у коме је формирано акумулационо језеро
Горе десно: Видиковац Соколске стене је један од три маркирана видиковца у Рибарској клисури
Коришћени извори
- Средњовековно утврђење Градац код Крепољина, Регионални завод за заштиту споменика културе Смедерево
- Утврђење Градац, Завичајни музеј Хомоља
- Радовановић, Дејан М. Археолошка налазишта са сакралним садржајем на подручју Подунавског и Браничевског округа. стр. 241
- Удржење грађана Јован Драгашевић – баштина епоха, Археолошка рекогносцирања на локалитету Градац у Хомољу, Попортал, 04. 10.2019.
ГОРЕ: Рибарска клисура са тврђавом Градац у рано јутро
Истражите оближње тврђаве
Ждрело
Манастир Манасија