Железна врата Топонице
Средњовековно утврђење Железник налази се на око два километра североисточно од нишког села Миљковац, крај пута који води за Церје. Смештено је на омањем стеновитом узвишењу са десне стране реке Топонице, која око њега прави оштру окуку, окружујући га са три стране. У народу познато и као „Железна врата“, односно, „Кула“, ово утврђење је чувало пролаз из области Ниша у Сврљишку долину, и обратно. Како о њему нема помена у средњовековним изворима, не зна се ко и када га је тачно изградио. Претпоставља се да га је подигао непознати властелин у другој половини 14. века, за време владавине кнеза Лазара Хребељановића (1371—1389), као део система одбране од надолазеће турске опасности. Вероватно је, као и оближња утврђења Липовац и Копријан, страдао у нападима Турака у првој половини 15. века.
Иако се Железник сврстава у мање средњовековне градове, по остацима се да закључити да је грађен према устаљеној шеми тога времена, тј. може се поделити на горњи, средњи и доњи град, односно подграђе. До данас су делимично очувани остаци западног и јужног бедема који је опасaвао град, као и зидови вишеспратне донжон куле подигнуте на највишој тачки брда. Од куле су делимично сачувани северни и источни зид у висини од 3 метра, у којима се и данас могу видети отвори за дрвене греде сантрача. Зидови утврђења су масивни и грађени од већих блокова ломљеног и притесаног камена у кречном малтеру. Дебљина зидова у просеку износи око 1,3 метара. Утврђење, иако недовољно истражено, представља значајан средњовековни комплекс и има статус споменика културе.
ГОРЕ: Мапа локалитета
ГОРЕ: Донжон кула, чији остаци и данас пркосе времену, подигнута је на највишој тачки стеновитог узвишења
У близини утврђења, у правцу североистока, налази се средњовековна манастирска црква посвећена Светом Николи. У минеју из 1509. године, богослужбеној књизи која је овде написана, манастир се помиње под именом Железник.
Са јужне стране Железника налази се локалитет Градиште, како мештани називају једно узвишење са стеновитом стрмом литицом на левој страни Топоничке реке. На Градишту има видљивих остатака византијског утврђења, које је у 6. веку подигао Јустинијан, као део одбрамбеног система. Ово утврђење је унутар бедема имало цркву са олтарном преградом од мермерних плоча, степеништем, апсиду за епископа и зидове украшене фрескама. Народно предање везује Градиште са Железником причом о прелажењу изнад реке преко разапетог платна.
Коришћени извори
ГОРЕ: Поглед са тврђаве ка северу где се налази црква Св. Николе
Горе лево: Делимично сачувани северни и источни зид куле
Горе десно: Остаци бедема и подграђа се налазе испод куле и обрасли су вегетацијом
Буна против Турака
Утврђење се помиње у изворима тек у 19. веку. Први запис о Железнику потиче из 1835. године и сачуван је на маргини црквене књиге Пентикостар, а говори о буни 16 нишких села противу Турака и сукобу код Железника. Запис гласи: ‘’16. јануара 1835. године беше се на Железник“. Устаници су се утврдили у кули Железник, али су врло брзо поклекнули пред јаком отоманском војском. Део побуњеника успео је да побегне тајним каналом који је водио у дубину клисуре и тако избегне турску одмазду. Овај податак говори да је утврђење било плански конструисано, пружајући браниоцима могућност повлачења у случају освајања од стране нападача.
ГОРЕ: До куле је недавно уређен прилаз и друга туристичка инфраструктура
Записи из 19. века
Утврђење помиње и Милан Ђ. Милићевић у књизи „Краљевина Србија-нови крајеви“ из 1884. године, где наводи: „Железник, кула, и око ње сада већ порушени град, на десној страни реке Топонице, у хатару села Миљковца. На левој страни Топонице био је други један градић, који је сада порушен, и зове се Градиште. Ова два града држала су пролазак из Мораве у Сврљиг. Ту близу има и стара црква која се зове Свети Никола.“
У свом раду „Србија, земља и становништво од римског доба до краја 19. века“, аустроугарски путописац, археолог и етнолог Феликс Каниц описује Железник и његову околину: „И уз Топоничку реку, коју смо ускоро прешли, водио je један пут у долину Сврљишког Тимока. Код Кравља га je затварао један кастел, код Миљковца je још у средњем веку стајало једно утврђење чија се сачувана кула зове Железник (тј. Железна врата). Код оближње старе црквице Св. Николе нађен je стари српски новац, a 1835. ту су вођене борбе за време једног устанка раје.“
Горе лево: Цветна поља окружују стари град Железник
Горе десно: Источно од утврђења пружају се обронци планине Калафат
Веровање о црвеном божуру
На једном месту ниже куле Железник расте црвени божур. Кажу да се овај цвет једино може наћи код куле и на Косову пољу. Према веровању, црвени божури цветају само тамо где су се водиле велике битке и где је пало пуно јуначке крви на земљу.
Галерија фотографија
Истражите оближње тврђаве
Липовац
Копријан