РАВНА СТЕНА

Хајдучко скровиште

Равна стена, позната и као локалитет Град, је утврђење смештено на крајњем западу Србије, у атару села Заовине, на обронцима планине Таре. Подигнута је у прелепом природном окружењу Националног парка на јединственом стеновитом монолиту испод кога тече река Бели Рзав. Претпоставља се да је саграђена у периоду касне антике, али је свакако коришћена и у средњем веку, па и касније, за време Турака, када су се на њој скривали хајдуци.

ГОРЕ: Мапа локалитета

Средњовековно утврђење Равна стена у долини Белог Рзава

ГОРЕ: Стеновити монолит настао абразијом Панонског мора

О овом утврђењу нема писаних трагова, али се на основу резултата мањих сондажних ископавања спроведених 2017. године, претпоставља да је изграђено у шестом веку. Током наведених археолошких истраживања, на локалитету Град је потврђено постојање бедема касноантичког утврђеног насеља, са веома мало налаза уситњене керамике. У његовом подножју, поред средњовековне некрополе на месту званом Црквиште, испитани су темељи цркве брвнаре с краја 17. и почетка 18. века. Сматра се да је тврђава у средњем веку припадала династијама Котроманића (1250-1463. године) или Алтомановића, који су господарили овим територијама. Занимљиво је напоменути да је у 18. веку, према наводима Стојана Обрадовића у делу „Начертаније округа ужичког“, ту било уточиште легендарног Костреш Харамбаше, хајдука и одметника од турског зулума o коме је спевано више народних епских песама.

Горе лево: Литице Равне стене станиште су сивог сокола

Горе десно: Поглед на Град из засеока Ђурићи

Сама Равна стена представља посебан геоморфолошки раритет и најстарији је облик рељефа у Мокрогорско-рзавској синклинали. Настала је абразијом некадашњег Панонског мора, које се простирало и на подручју западне Србије, о чему сведоче окамењени остаци шкољки и пужева у стенама. Висока је 870 метара, са платоом од око 60 ари, што је било сасвим довољно за формирање утврђеног насеља. Природно заштићена са свих страна окомитим литицама и са одличном прегледношћу на околне висове и некадашњи пут ка Вишеграду, ова утврда је засигурно пружала безбедно уточиште својим становницима.

ГОРЕ: Испод Града, у долини Белог Рзава, формирано је мање акумулационо језеро

Данас се на литицама Равне стене гнезди сиви соко, природна реткост Балкана, а може се наћи и ретка врста жуте перунике, највероватније антропогени реликт цвећа које су садила средњовековна властела. До Града постоје само два прилаза, један кроз пећину са југозападне стране и други, клесани, са севера. Иако је од овог древног утврђења остало врло мало видљивих трагова, поглед са њега свакако је вредан напора који се мора уложити како би се до њега стигло. Приступ локалитету је недавно уређен, али и даље представља захтевнију стазу која није намењена сваком посетиоцу.

Коришћени извори

ГОРЕ: Поглед на околне висове

Легенда о Равној стени

„Равна Стијена, стари град, на западној страни Рзава. Под градом се зове једно место црквиште, где веле, да је била црква тога града. Прича се да је племић тога града био отишао на војску, оставивши у граду жену коју му прељуби његов слуга. Враћајући се племић у свој град, удари путем од Ивице низ Невољан, али не могне проћи, јер му је пут био засечен. С тога се планина та прозове Невољан. Он удари другом косом, али је жена била наредила те се и ту засекла гора па ватром потпалила. За то се та коса сада зове Oпшјек (опсјек), и гола је и данас како je, веле, тада сагорела; човек удари низ трећу косу, која је била опет заломљена гором. И ова се прозове Полом. Жена, видећи да он већ продре, обеси се о једном дрену који је био никао на граду, а племић дође, запали сам своје дворе, и оде у свет.“

(Из књиге „Кнежевина Србија“, аутора Милана Ђ. Милићевића, издата 1876. године)