РАМ

Моћна артиљеријска тврђава

Тврђава Рам се налази на десној обали Дунава, у истоименом браничевском селу, двадесетак километара узводно од Великог Градишта. Подигнута је на стеновитом узвишењу које се са северозападне стране стрмо спушта ка Дунаву, одакле ce могла контролисати пловидба и прелаз преко реке. Саградио ју је турски султан Бајазит II 1483. године, одмах након завршетка обнове оближњег града Кулича. Грађена је као једно од првих савремених артиљеријских утврђења на тлу Србије, са намером да се оснажи одбрана границе Османског царства од угарских упада на потезу између Смедерева и Голупца. Кроз историју, због свог стратешког положаја, често је била на мети ратних дешавања, па је више пута освајана и дограђивана. Тврђава Рам је 2019. године у потпуности реконструисана и данас представља радо посећену туристичку атракцију.

Рамска тврђава се налази на изузетно важној геостратешкој тачки југоисточне Европе у којој се сустичу Панонска низија, Карпатски масив и Балканско полуострво. Све до 18. века и доба Марије Терезије, на овом месту је био, најлакши и најбољи природни прелаз преко Дунава, док су узводно преовладавале мочваре, а низводно стрме литице Ђердапске клисуре. Због тога је овуда водила главна путна комуникација између Балкана и Европе, а саобраћај се преко реке одвијао скелом. Није чудно што су кроз историју многи народи, почевши од Келта и Римљана, преко Бугара, Византинаца, Срба, Турака и Угара, препознали значај овог положаја и борили се за превласт над њим.

ГОРЕ: Мапа локалитета

Тврђава Рам

ГОРЕ: Тврђава је саграђена на изузетно важном стратешком месту са одличним погледом на Дунав

О важности ове локације у доба римљана говоре остаци Римског пута усеченог у литицу испод тврђаве, којим је прошао цар Трајан у свом походу на Дакију. Ту се и данас налази уклесан натпис посвећен богу Јупитеру, који је оставио Гај Лициније Руфин, барјактар седме Клаудијеве легије из оближњег Виминациума. Није познато када је на месту данашње тврђаве подигнута првобитна античка грађевина, о којој је писао још Феликс Каниц у 19. веку, не бавећи се њеним подробнијим описивањем. Иначе, у непосредној близини Рама налазиле су се три античка тврђаве, од којих је главна била Ледерата на десној обали Дунава, док су на левој били Харам на месту данашње Банатске Паланке и једно мање утврђење на острву Сапаја. Ова тврђава Харам, од које данас нема остатака, се помиње најпре у извештајима угарско-бугарских ратова с краја 9. века, а затим 1128. године, и то као византијско утврђење у ратовима између краљевине Угарске и Византијског царства за контролу средњег Подунавља.

Тврђава Рам

ГОРЕ: Унутрашњост тврђаве је данас  уређена и прилагођена посетиоцима уз максимално очување аутентичности

Након што су Турци овладали српским крајевима, кренули су на краљевину Угарску и освајање Панонске низије. У циљу заштите десне обале Дунава, турски султан Бајазит II (1480—1512) је 1483. године срушио део заштитних зидова првобитне античке грађевине и око ње саградио потпуно ново утврђење прилагођено борби ватреним оружјем. То је Рам учинило једном од првих артиљеријских тврђава на овом подручју, а самим тим и једну од најстаријих те врсте у Србији. Стратешку важност тврђава је имала све до турског освајања Београда 1521. године, након чега се граница турске империје помера даље на север. Тврђава Рам тада губи свој значај као погранична утврда и бива препуштена зубу времена, али само место наставља да се развија као трговачки центар.

Тврђава Рам

ГОРЕ: Са донжон куле пружа се одличан поглед на Дунав и унутрашњост тврђаве

Од краја 17. и током целог 18. века, за време честих Аустро-турских ратова на средњем Подунављу, Рам поново добија на значају као стратешко упориште. У том периоду тврђава је више пута прелазила из руку Tурака у руке Угара, и обратно, а свака страна ју је преправљала и дограђивала према својим потребама. За време Кочине крајине 1788. године, тврђава је била знатно оштећена приликом експлозије муниције. Том приликом је изгинула малобројна аустријска посада предвођена бароном Ло Престијем, која се јуначки супротставила небројено већој турској сили, а он је остао упамћен као “Херој од Рама”. Након овог догађаја тврђава замире до половине 19. века, када се Турци коначно повлаче. Последњи пут тврђава је коришћена током Првог светског рата, када су је као заклон користили српски војници супростављајући се немачким трупама под вођством фелдмаршала фон Макензена, које су овде први пут прешле у Србију. Рамска тврђава je била предмет интересовања многих путописаца из 16. и 17. века, а прве детаљније записе оставља чувени турски путописац Евлија Челебија, описујући је као веома јако утврђење.

Тврђава Рам
Тврђава Рам

Горе лево: Улаз у тврђаву водио је кроз југозападну донжон кулу

Горе десно: Унутрашњост бранич куле била је подељена на пет етажа и у њој је боравио заповедник тврђаве

Тврђава је имала више од 40 топовских места на кулама и бедемима, што је сврстава у ред веома моћних артиљеријских фортификација из тог периода, иако сама по себи није велика. Основа тврђаве је облика неправилног петоугла, максималног унутрашњег распона 25×35 m, и могла је да прими посаду од сто и више војника. Са спољне стране утврда је била опасана са два нижа бедема (ескарпа и контраескарпа), између којих је био широки опкоп преко кога је водио покретни мост, док је улаз био кроз бранич кулу на југозападном углу. Ова кула је имала три спрата и две платформе на врху, и у њој је боравио заповедник тврђаве.

Тврђава Рам
Тврђава Рам

Горе лево: Парапет са зупцима служио је као заклон војницима

Горе десно: Унутрашњост осмоугаоне куле са отворима за топове и пушкарнице

Поред донжона, тврђава је имала још четири куле различитих основа, али сличних по архитектонској концепцији. Све куле су имале приземље, два спрата и платформу на врху, а на свакој етажи су била по три отвора за топове или пушкарнице. Осим тога, на гоњим спратовима кула су била зидана ложишта са малим отвором за димњак, што је у то доба било револуционарно решење грејања. Шетна стаза бедема и кула је са спољне стране имала парапет са зупцима за заклон стражара, а на донжону, изнад улаза, се налазила једна машикула кроз чији отвор се бацало врело уље и камење на непријатеља. Тврђава је грађена од ломљеног камена у добром кречном малтеру, а коришћена је и опека за сводове. Ширина и дебљина бедема је различита и креће се од 1,87 m до 3,35 m.

Тврђава Рам
Тврђава Рам

Горе лево: Остаци античког маузолеја у централном делу утврђења

Горе десно: Једино овај сакрални објекат није детаљније истражен и реконструисан, што ствара интересантан амбијентални контраст

У централном делу тврђаве налазе се остаци кружног објекта преомера 11 m, за који се дуго мислило да су остаци џамије. Тек су најновија истраживања показала да је у питању античко-византијска гробница, за коју се претпоставља да садржи земне остатке непознатог римског војсковође, можда баш горе поменутог Гаја Лицинија Руфина. На то указује и постојање степеница које су од овог сакралног објекта водиле наниже, до римског пута и натписа у стени. Маузолеј је био наткривен куполом и без улаза или било каквих других отвора, а около њега се налазио бедем квадратне основе. Осим спољаших зидова, Турци га приликом градње тврђаве нису дирали, али су над њим у 17. веку подигли полигонални објекат, који је преузео улогу главне куле уместо руинираног донжона.

У непосредној близини тврђаве ce налазе остаци каравансараја, а нешто ниже и хамама, што указује на постојање подграђа. Ови објекти грађени су у исто време кад и тврђава, а служили су за смештај и окрепљење путника и трговаца у мирнодопским временима. Трговци су у приземљу овог објекта излагали своју робу пореклом из Аустроугарске и Турске царевине, а спрат је коришћен као коначиште. У новијем периоду, у оквиру зидина некадашњег каравансараја, подигнута је православна црква посвећена Светом архангелу Михаилу.

Тврђава Рам
Тврђава Рам

Горе лево: Заласци сунца код тврђаве Рам сматрају се за једне од најлепших на Дунаву

Горе десно: Шетна стаза на западном бедему повезивала је осмоугаону кулу са донжоном

Прва археолошка истраживања тврђаве вршена су 1980. године, када је Републички завод за заштиту споменика културе предузео сондажна ископавања и потпуно архитектонско снимање објекта. Од разноврсног покретног археолошког материјала који је пронађен приликом најновијих ископавања и рестаурације утврђења, највише има керамичких, бронзаних и стаклених посуда, затим велика количина артиљеријске муниције у виду гвоздених бомби, ђулади за топове и камених кугли различитих величина, неколико веома старих пушака, као и три изузетно ретка бронзана фењера. Међу налазима има и доста луксузних предмета, као што су кинески порцелан из 16. века и бројне керамичке луле за дуван, од којих су неке врхунског квалитета, израђене у царским радионицама у Истанбулу. Сви ови налази говоре о једном бурном животу на овом простору у раздобљу од касне антике па све до Првог српског устанка. Мањи део пронађеног материјала изложен је у згради основне школе, преко пута цркве и каравансараја, и доступан је посетиоцима.

Коришћени извори

Тврђава Рам

ГОРЕ: Да ли се звала Ихрам, Храм или Рам, тврђава и данас својом снагом и лепотом архитектуре задивљује сваког посетиоца

Легенде о постанку места и тврђаве

О настанку Рама сачувано је неколико легенди које се односе на различите епохе. Једна од њих каже да је Рам основао Ромулов млађи брат Рем, у жељи да се и по њему именује неки град, као што је Рим назван по његовом брату. Зато је, после једне свађе са братом, кренуо са својом женом Летицијом у потрагу за местом на коме би себи саградио нови дом. Тако су, путујући Дунавом, угледали цветни брежуљак и задивљени његовом лепотом одлучили да на њему подигну град по имену Рам.

Друга легенда везује настанак Рама за досељавање Словена који су овде затекли пагански храм, по коме је потоњи град добио име. Иначе, реч храм је келтског порекла, па ова легенда можда сеже много дубље у прошлост, до времена келтског светилишта на оближњем брду.

Треће предање оснивање града везује за султана Бајазита II, који је, у предаху од ратовања са Угарима, наложио да му се на узвишењу над Дунавом положи молитвени простирка – ихрам, како би се на њој одморио. Након што се пробудио необично окрепљен, наложио је да се на том месту подигне тврђава, названа по томе Ихрам, што је касније прешло у Храм, па Рам. Султан је својом руком положио камење на рубове простирке, па се једна од кула и данас налази у опсегу ихрама. Тако стоји у преводу записа Евлије Челебије, мада је вероватније да је због грешке у превођењу и архаичног језика којим се он служио, у питању била стара реч за ограђено светилиште “ахрам”, што је свакако могло да се односи на постојећи антички сакрални објекат.

 

Галерија фотографија

Истражите оближње тврђаве

Римски војни логор Ледерата

Ледерата

Ледерата

Тврђава Голубачки град

Голубац

Голубац

Подели са другима