ЖДРЕЛО

Седиште браничевских епископа

Средњовековни град Ждрело, познат и као град Дрмана и Куделина, налази се у Горњачкој клисури, 13 km југоисточно од Петровца на Млави, на месту где престају Хомољске планине и почиње плодна млавска долина. У питању је читав комплекс утврђења, кула стражара и сакралних објеката, који захвата шире подручје клисуре, простирући се са обе стране реке и то претежно по стрмим и готово неприступачним литицама планинских масива Вукана и Јежевца. Крајем 13. века, овај град је био седиште бугарских великаша Дрмана и Куделина, који су одавде владали областима Браничева и Кучева, све док их српски краљеви Драгутин и Милутин нису покорили и припојили ове крајеве Србији. Од тада, Ждрело прераста у један од најзначајних центара средњовековног Браничева, у коме се налазило и седиште браничевских епископа. Од његове славе и моћи до данас је опстао једино оближњи манастир Горњак, док је све остало зарушено.

Утврђени град Ждрело у српским писаним изворима први пут спомиње архиепископ Данило II (1324–1337), док се у мађарским изворима наводи као „Castrum Izzdril”. У историји је познат као упориште Дрмана и Куделина, племића бугарског и куманског порекла, који су од 1273. до 1291. године, као полунезависни владари управљали Браничевом. Са порастом моћи, почели су да нападају и пустоше околне државе, превасходно краљевину Мађарску и Драгутинову (краљ Србије 1276 – 1282, краљ Срема 1282 – 1316) Сремску краљевину, која се тада простирала јужно од Саве и Дунава. 

ГОРЕ: Мапа локалитета

Средњовековни град Ждрело у Горњачкој клисури
Средњовековни град Ждрело

Горе лево: Поглед на узводни део Горњачке клисуре из визуре Јеринине куле

Горе десно: Поглед на супротну страну ка селу Ждрело

Године 1285., угарски краљ Владислав IV Арпад (1272 – 1290) покушао је да их сузбије, али су његове трупе у Горњачкој клисури претрпеле пораз. Непосредно након тога покушао је да их уништи и краљ Драгутин, али је такође тешко поражен, после чега су они прешли у офанзиву. Њихово деловање је уништено тек здруженим нападом Милутина (краљ Србије 1282 – 1321) и Драгутина 1291. године када је заузет град Ждрело, али и цело Браничево, чиме је ова област по први пут прешла у руке владара из династије Немањића. Полубраћа Дрман и Куделин су највероватније страдали у овом походу, јер се након те године више не помињу у историјским изворима.

Још једном је овај град био у жижи историјских дешавања. Наиме, читав век касније, на овом месту се одиграла велика битка између Угара и Турака, у којој је учествовао и чувени угарски краљ Жигмунд Луксембуршки. У лето 1392. године, краљ Жигмунд је почео борбу против Турака на српској територији, али без српске сарадње. Разбивши Турке код Браничева, он је продро све до Ждрела. У другој половини 15. века, тврђава Ждрело, која је до тада била један од најзначајнијих градова средњовековног Браничева, губи свој значај и пада у заборав. Тек од 19. века, када се у Србији буди национална свест и интересовање за старине, трагови зидина средњовековног Ждрела постају незаобилазни предмет интересовања првих путописаца и истраживача.

Средњовековни град Ждрело
Средњовековни град Ждрело

Горе лево: Куделинова тврђава налази се на гребену Малог Вукана

Горе десно: Остаци куле мотриље на Јежевцу

Град Ждрело је настајао постепено, развивши се од Дрманове и Куделинове тврђаве на врху неприступачног гребена Вукана, до читавог система бедема и кула стражара распоређених по околним висовима. Сама конфигурација терена Горњачке клисуре није омугућавала формирање већих насеља, али је зато целокупна клисура функционисала попут јединственог разуђеног природног утврђења, ојачаног на стратешким местима фотификационим објектима различитог типа и величине. Рушевине су евидентиране на местима која су код мештана позната као Јеринина кула, Узенгије, Шетаће (Куделинов град) и Досу Мик. Највећи је локалитет Шетаће, који се налази на гребену Малог Вукана изнад десне обале Млаве. Његов назив представља искварену варијанту румунског термина cetate, који означава град, односно, тврђаву. На овом месту данас се распознају добро видљиви остаци утврђења и рова. Не зна се поуздано када су сви ови бедеми настали, али су свакако постојали већ од половине 14. века.

Средњовековни град Ждрело
Средњовековни град Ждрело

Горе: ЛЕВО: Манастирски комплекс Митрополије. ДЕСНО: Остаци Велике цркве

У исто време почиње и грађење цркава, па Ждрело, поред свог карактера војне тврђаве, постаје и религијски центар. Остаци сакралних објеката у Горњачкој клисури обухватају рушевине два манастира (Митрополија и Благовештење) и једне пећинске испоснице. Манастирски комплекс Митрополија формиран је у дубоко усеченој амфитеатралној ували на десној обали реке, и био је седиште браничевских епископа и митрополита у другој половини 14. века. Састојао се из Велике и Мале цркве. Велика црква је била триконхалне основе са касније дозиданом спољном припратом. Поред цркве се налазио монументални правоугаони конак, а читав простор је био ограђен бедемом. Мала црква, позната као Богородица Пречиста, имала је правоугаону основу са олтарском апсидом која је споља тространа, а изнутра полукружна, док су јој зидови били покривени квадерима сиге. У близини су и остаци манастира Благовештење, који је саградио деспот Стефан Лазаревић. У стени изнад манастира налази се испосница у којој је боравио Св. Григорије Синаит „Млађи“, који је по налогу кнеза Лазара организовао градњу оближњег манастира Горњак. Недавно су започета и прва систематска археолошка истраживања средњовековног Ждрела на потезу Митрополије, која су још увек у току.

Манастир Благовештање у Горњачкој клисури

ГОРЕ: Манастир Благовештење је најпрепознатљивији симбол средњовековног града Ждрела

Из старих списа

„Ждрело Браничевско“, које ми данас обично зовемо: Горњачка Клисура, начичкано је остацима од старих утврђења: на вису Вукану је градић, на Узенгији градић, на противно] страни, на Јежевцу, стражара мотриља с које се види сав предео чак до Београда, доле до воде зидане капије које су затворале и овај једини мучни пролаз у Хомоље. Даље је уз Млаву, у једној удолини од Вукана, „Митрополија“ где се мисли да је седео владика браничевски, па малко више Благовештење,” а највише уз воду манастирић Горњак који једини данас служи, а оне су две пусте развалине.”

(Из књиге Милана Ђ. Милићевића “Кнежевина Србија”, издата 1876. године) 

Митрополија
Средњовековни град Ждрело

Горе: ЛЕВО: Остаци Мале цркве. ДЕСНО: Поглед из ваздуха на триконхалну основу Велике цркве

Манастир Горњак

Манастир Горњак налази се у Горњачкој клисури, на свега пар километра узводно од остатака средњовековног града Ждрела. Иако не спада у сакралне објекте самог града, свакако да са њим чини јединствену културно-историјску целину. Изграђен је у периоду од 1376-1380. године као задужбина кнеза Лазара. Од средњовековних грађевина сачувале су се главна манастирска црква, посвећена Ваведењу и капела у пећини, посвећена Светом Николи. Првобитно, манастир се, као и град, звао Ждрело, да би касније променио име у Горњак, по ветру Горњаку који дува у клисури.

Галерија фотографија

Истражите оближње тврђаве

Рибарска клисура обавијена маглом

Градац у Рибарској клисури

Градац у Рибарској клисури

Манастир Витовница код Петровца на Млави

Витовница

Манастир Витовница са утврђењем

Подели са другима