ЖДРЕЛО

Године 1285., угарски краљ Владислав IV Арпад (1272 – 1290) покушао је да их сузбије, али су његове трупе у Горњачкој клисури претрпеле пораз. Непосредно након тога покушао је да их уништи и краљ Драгутин, али је такође тешко поражен, после чега су они прешли у офанзиву. Њихово деловање је уништено тек здруженим нападом Милутина (краљ Србије 1282 – 1321) и Драгутина 1291. године када је заузет град Ждрело, али и цело Браничево, чиме је ова област по први пут прешла у руке владара из династије Немањића. Полубраћа Дрман и Куделин су највероватније страдали у овом походу, јер се након те године више не помињу у историјским изворима.

Још једном је овај град био у жижи историјских дешавања. Наиме, читав век касније, на овом месту се одиграла велика битка између Угара и Турака, у којој је учествовао и чувени угарски краљ Жигмунд Луксембуршки. У лето 1392. године, краљ Жигмунд је почео борбу против Турака на српској територији, али без српске сарадње. Разбивши Турке код Браничева, он је продро све до Ждрела. У другој половини 15. века, тврђава Ждрело, која је до тада била један од најзначајнијих градова средњовековног Браничева, губи свој значај и пада у заборав. Тек од 19. века, када се у Србији буди национална свест и интересовање за старине, трагови зидина средњовековног Ждрела постају незаобилазни предмет интересовања првих путописаца и истраживача.

Град Ждрело је настајао постепено, развивши се од Дрманове и Куделинове тврђаве на врху неприступачног гребена Вукана, до читавог система бедема и кула стражара распоређених по околним висовима. Сама конфигурација терена Горњачке клисуре није омугућавала формирање већих насеља, али је зато целокупна клисура функционисала попут јединственог разуђеног природног утврђења, ојачаног на стратешким местима фотификационим објектима различитог типа и величине. Рушевине су евидентиране на местима која су код мештана позната као Јеринина кула, Узенгије, Шетаће (Куделинов град) и Досу Мик. Највећи је локалитет Шетаће, који се налази на гребену Малог Вукана изнад десне обале Млаве. Његов назив представља искварену варијанту румунског термина cetate, који означава град, односно, тврђаву. На овом месту данас се распознају добро видљиви остаци утврђења и рова. Не зна се поуздано када су сви ови бедеми настали, али су свакако постојали већ од половине 14. века.

У исто време почиње и грађење цркава, па Ждрело, поред свог карактера војне тврђаве, постаје и религијски центар. Остаци сакралних објеката у Горњачкој клисури обухватају рушевине два манастира (Митрополија и Благовештење) и једне пећинске испоснице. Манастирски комплекс Митрополија формиран је у дубоко усеченој амфитеатралној ували на десној обали реке, и био је седиште браничевских епископа и митрополита у другој половини 14. века. Састојао се из Велике и Мале цркве. Велика црква је била триконхалне основе са касније дозиданом спољном припратом. Поред цркве се налазио монументални правоугаони конак, а читав простор је био ограђен бедемом. Мала црква, позната као Богородица Пречиста, имала је правоугаону основу са олтарском апсидом која је споља тространа, а изнутра полукружна, док су јој зидови били покривени квадерима сиге. У близини су и остаци манастира Благовештење, који је саградио деспот Стефан Лазаревић. У стени изнад манастира налази се испосница у којој је боравио Св. Григорије Синаит „Млађи“, који је по налогу кнеза Лазара организовао градњу оближњег манастира Горњак. Недавно су започета и прва систематска археолошка истраживања средњовековног Ждрела на потезу Митрополије, која су још увек у току.