ЧЕЗАВА

На ушћу мале реке, на великој граници Царства

Римски каструм Чезава налази се на ушћу истоимене речице у Дунав, на потесу Градац, око 18 km низводно од Голупца и око 3 km узводно од села Добра. Подигнут је на изузетно важном стратешком положају, где је контролисао пловидбу Дунавом као једно од најзначајнијих утврђења у систему одбране Горње ђердапске клисуре. Положај на ушћу Чезаве омогућавао је надзор не само речног пута, већ и копнене комуникације која је из унутрашњости водила ка дунавској граници. На основу историјских извора и археолошких налаза локалитет се најчешће идентификује са античким каструмом Нове (castrum Novae), иако то питање још увек није у потпуности разрешено.

ГОРЕ: Мапа локалитета

ГОРЕ: Поглед на локалитет са Дунава

Најстарији познати опис Чезаве оставио је почетком 18. века Луиђи Фердинандо Марсиљи. Из његовог описа и цртежа види се да је утврђење имало правоугаону основу и да је спадало међу веће каструме на Дунаву. На угловима и на средини сваког бедема налазиле су се куле, што указује на изглед који је добило у позноантичком периоду.

Почетком 20. века локалитет је обишао Адолф Свобода, који је сматрао да је позноантичко утврђење подигнуто на темељима старијег римског каструма. Каснија археолошка истраживања потврдила су да је живот на локалитету заиста трајао непрекидно од 1. до 6. века и да је утврђење током тог периода прошло кроз више фаза обнове и доградње.

Горе лево: Улаз у угаону кулу

Горе десно: Остаци бедема

Археолошка истраживања, спроведена од 1965. до 1970. године, непосредно пре изградње Хидроелектране Ђердап I, показала су да је живот на локалитету трајао од прве половине 1. до краја 6. века и да је утврђење прошло кроз седам грађевинских фаза. Током тог периода каструм је више пута обнављан и дограђиван, али је задржао своје основне габарите, димензија око 140 × 120 m, са заобљеним угловима. У различитим грађевинским фазама бедеми су били ојачани кулама које су мењале број, облик и положај, док се у коначној реконструкцији помиње укупно 14 кула. Најраније утврђење било је изграђено од дрвета и набијене земље, док је крајем 1. века подигнут камени каструм правоугаоне основе. Највеће преправке извршене су у 4. веку, када су подигнути нови бедеми са кружним кулама, а последња велика реконструкција спроведена је у 6. веку, за време цара Јустинијана, у оквиру обнове дунавског лимеса.

ГОРЕ: Највећи део утврђења се налази под водом

У оквиру утврђења откривени су командна зграда (principia), војно складиште житарица (horreum), остаци војничких барака, као и поплочана главна улица (via principalis). Једно од најзначајнијих открића представља рановизантијски базиликални комплекс подигнут у северозападном делу утврђења. Реч је о једнобродној базилици са трансептом, уз коју је откривена јужна капела са крстионицом (баптистеријумом), што сведочи о развијеном хришћанском животу на локалитету током 6. века. Каструм је имао и подграђе, а у непосредној близини откривени су остаци античког пристаништа, што потврђује његову значајну улогу у надзору пловидбе и снабдевању војних јединица дуж лимеса.

Током археолошких истраживања откривен је велики број покретних налаза који осветљавају свакодневни живот војне посаде и омогућавају прецизније датовање појединих грађевинских фаза. Међу најзначајнијим су новац из периода од 1. до 6. века, укључујући примерке цара Клаудија, бројни фрагменти фине римске керамике (terra sigillata), амфоре са жиговима, као и фрагмент војничке дипломе из времена цара Антонина Пија.

ГОРЕ: Угаона кула утврђења

Након Јустинијанове обнове живот у Чезави постепено замире, а крајем 6. века каструм је коначно напуштен и више није обнављан. У каснијем периоду, између 11. и 13. века, на простору око и унутар напуштене базилике формирана је некропола, у којој су откривена 32 скелетна гроба. Иако је након изградње ХЕ Ђердап I највећи део локалитета остао под водом, резултати археолошких истраживања омогућили су да се реконструише развој једног од најзначајнијих каструма на улазу у Ђердапску клисуру и његова улога у систему одбране дунавског лимеса.

ГОРЕ: Дунав узводно од локалитета

Данас је локалитет Чезава, нажалост, у веома лошем стању. Иако се налази у оквиру НП Ђердап, није обележен нити уређен за посетиоце. Због потапања највећи део утврђења може се сагледати једино са реке, па је обилазак чамцем најбољи начин да се стекне представа о његовој некадашњој величини. Видљиви остаци бедема и угаоних кула изнад нивоа воде густо су обрасли вегетацијом и затрпани отпадом који река наноси током високих водостаја. Приступ са копнене стране додатно је отежан након изградње велике приватне фарме свиња непосредно уз бедеме, чиме је посета овом археолошком налазишту готово онемогућена. Овакво стање сведочи о недовољној бризи за очување једног од важнијих утврђења на српском делу дунавског лимеса, које је, упркос свом великом историјском значају, данас готово препуштено пропадању и забораву.

Коришћени извори:

ГОРЕ: Источни бедем утврђења обрастао је у густу вегетацију

Запис Феликса Каница

После једноипочасовног напорног веслања крманош je окренуо чамац према ушћу Чезаве. На њеној десној обали лежали су на једној пространој заравни, данас засејаној кукурузом, 35 m од дунавске обале, остаци једног квадратног кастела, чије су више од 70 m дуге, 110 m широке и 2 m дебеле зидове појачавале 4 истурене угаоне и 5 такође округлих средњих кула; између средњих кула са дунавске стране био je прилаз. Запречно утврђење, изграђено од ломљеног камена помешаног с опекама, спречавало je продор дачанских хорди у богате руднике на другој страни Голе планине, ка којима je водила уска планинска стаза, и уједно штитило оближње мало насеље. Осим опека са повијеном ивицом нашао сам тамо много окрњака лепих античких посуда, али не и рушевине одвојене четвороугаоне куле која штрчи из речног корита, a коју помиње Марсиљи.