ВАЈУГА-КАРАУЛА

Где Дунав скрива римски пут

Утврђење на потесу Вајуга–Караула налази се на омањем платоу изнад десне обале Дунава, у близини данашњег гробља код села Вајуга, у општини Кладово. Локалитет је смештен на простору некадашње војне карауле, по којој је и добио савремени назив. Утврђење је подигнуто током 2. века, а значајне обнове доживело је у 4. и 6. веку. Захваљујући повољном стратешком положају, представљало је важну тачку у систему одбране дунавског лимеса и једно од значајнијих римских и рановизантијских утврђења у овом делу Ђердапа.

ГОРЕ: Мапа локалитета

ГОРЕ: Локалитет Караула са остацима утврђења

Први подаци о утврђењу потичу из друге половине 19. века, када је Феликс Каниц забележио његове видљиве остатке и описао приближно квадратну основу. Почетком 20. века Милоје М. Васић објавио је прве археолошке налазе са ширег подручја Вајуге, чиме је овај простор уврштен на археолошку карту Србије.

Током рекогносцирања изведених почетком седамдесетих година 20. века, уочи изградње хидроенергетског система на Дунаву, утврђено је да се у околини Вајуге налази више археолошких локалитета различите хронологије. Издвојени су локалитети Селиште, Блато, Караула и Песак, што је показало да је овај простор био насељаван готово непрекидно од праисторије до средњег века.

Горе лево и десно: Остаци поплочаног римског пута видљиви су само при ниском водостају реке

Према досадашњим истраживањима, на овом месту је већ током 2. века постојало римско војно упориште, док данас видљиви остаци фортификације углавном припадају позноантичким обновама из 4. и 6. века. Бројни археолошки налази сведоче о дуготрајном животу на локалитету, од римског периода до раног средњег века.

Старији записи бележе и остатке античких грађевина у непосредној околини утврђења. Код места Јакомир, у Дунаву недалеко од обале, били су видљиви остаци зидане конструкције која је тумачена као темељ некадашњег моста преко Дунава. На локалитету Гамеја уочавани су остаци опеке, камена и малтера, за које се у народу веровало да потичу од старог зида из времена „Лаћина“.

ГОРЕ: Залазак сунца над Дунавом код Вајуге

Утврђење је заузимало простор приближних димензија 90 × 90 метара. Најбоље су очувани југоисточни и северозападни делови бедема, чији су темељи грађени техником opus caementicium, док су надземни зидови зидани правилним редовима опеке повезаним кречним малтером. На средини северног бедема констатован је мањи правоугаони додатак димензија 44 × 22 метара., док је на југоисточном углу откривена четвороугаона кула димензија 6,40 × 5,90 метара. Према резултатима ранијих рекогносцирања, унутрашњост утврђења била је подељена на Горњи и Доњи град.

Унутар бедема откривена је мања рановизантијска базилика, зидана од камена и опеке повезаних малтером, чије је датовање потврђено налазом рановизантијског новца на поду грађевине. Истражена је и некропола са више од двадесет гробова, међу којима је један, на основу гробних прилога, приписан источногерманском, највероватније остроготском становништву и датован у прву половину 5. века. Покретни археолошки материјал сведочи да је локалитет био насељен од 1. до 6. века, док је у северозападном делу утврђења касније формирана и средњовековна некропола, што потврђује да је простор наставио да се користи и након престанка војне функције касноантичког утврђења.

ГОРЕ: Утврђење је потпуно обрасло у густу вегетацију

Нови замах археолошким истраживањима уследио је након почетка изградње хидроелектране Ђердап II 1979. године. Подизање нивоа Дунава угрозило је бројне археолошке локалитете, због чега су организована систематска заштитна истраживања више утврђења узводно од бране, међу којима је било и утврђење Вајуга–Караула.

Пробна археолошка ископавања изведена су 1980. године. Том приликом откривени су северни бедем са остацима капије, део источног бедема, остаци базилике и некропола. Истраживања су потврдила да локалитет представља једну од значајних тачака римског и рановизантијског одбрамбеног система на Дунаву, али и место на коме се може пратити дуг континуитет живота, од антике до средњег века.

Горе лево и десно: У непосредној близини локалитета смештена је идилична рибарска колонија

Испред утврђења, према обали Дунава, налазили су се остаци античког пута који је повезивао фортификацију са реком. Данас је највећи део овог пута потопљен услед подизања нивоа Дунава након изградње хидроелектране Ђердап II, а његови остаци постају видљиви само у време ниског водостаја.

Иако је локалитет Вајуга–Караула заштићен као непокретно културно добро, данас је необележен и без уређеног приступа. Остаци бедема зарасли су у густо растиње, што знатно отежава њихово уочавање и обилазак. Само када се Дунав повуче и открије неколико метара старог римског пута, може се јасније сагледати некадашња веза између утврђења и реке, која је вековима представљала његов најважнији комуникациони и одбрамбени ослонац.

Коришћени извори